DiGiTaLNi KuVaR

P.S.

Na samom početku moram da razjasnim neke stvari. Ovo što ćete na sajtu čitati su jednim dobrim delom "pretabani isečci" iz knjiga koje sam pisao. Tako da nemojte da se zbunite kada se u nekim delovima teksta pominje reč knjiga!


Posle prve knjige iz serijala Digitalna kuhinja koja se ticala fotografije dobio sam dosta komentara, uglavnom pozitivnih ali posle par rečenica o digitalnoj fotografiji odmah je sledilo i pitanje: “A kad će knjiga o videu?”. Pa, iako sam predstavnik lenjih ljudskih bića, količina pitanja me je naterala da se posvetim radu na polju digitalnog videa. U ovoj knjizi sreo sam se sa mnogim problemima koji nisu postojali prilikom rada na prethodnoj. Elem, kod digitalne fotografije postoji jedan izuzetno dominatni program - Adobe Photoshop i jedna izuzetno dominatna filozofija digitalnih foto minilaboratorija – FujiFilm Frontier serija mašina. Kod rada na ovoj knjizi pristup je bio sasvim drugačiji. Postoji puno dobrih programa, puno dobrih kartica, puno raznih dodataka... Trebalo je sve odvagati da bi se došlo do nekog kompromisa između kvaliteta, cene, dostupnosti...

Srbija je jedna od zemalja sa veoma visokom stopom korištenja piratskog software-a kako u kućnim tako i u poslovnim primenama. To vreme kad je cena i vrhunskog software-a bila jednaka ceni CD-a koji ste kupili na buvljoj pijaci polako ali nepovratno prolazi i moramo biti svesni toga. Zbog svega toga proveo sam puno vremena tražeći besplatna rešenja. Mnogo takvih programa nudi tačno koliko i košta, međutim ima i bisera koji su postali dobra ili čak najbolja rešenja bez obzira na cenu. Kad god sam mogao koristio sam (i opisivao) takve programe. Dobre besplatne programe koji mogu da zamene uobičajena komercijalna rešenja a koje sam pronašao lutajući beskrajnim vodama interneta snimio sam i na propratni DVD koji “ide” uz ovu knjigu. Neki programi su besplatni ali samo uz registraciju (takođe besplatnu) na sajtu proizvođača tog programa. Iz tog razloga u knjizi ćete naći i gomilu korisnih internet adresa pa vam savetujem da se malo promuvate i po svim tim sajtovima.

Kad dođete u restoran i naručite jelo vi i ne razmišljate kako je ono napravljeno, u kom posuđu je pripremano, na kojoj temperaturi je pečeno. Tako i dok neko drugi bude gledao vaše video delo on se neće pitati sa kojim programima i karticama ste vi to radili. Jedino što će gledaoca interesovati je kvalitet. Ako je to što vidi dobro, vi ćete biti sretni a ja zadovoljan, jer sam vam dao dobre recepte kako da “očistite, obarite, izdinstate, skuvate, zamesite i ispečete” dobar video. A sada pravac, kuhinja i na posao.

Knjiga je napisana tako da posluži kao kuvar sa receptima, dakle imate neko pitanje ili problem a vi lepo otvorite knjigu, pogledate u sadržaj i “skoknete” direktno na onu stranicu koja se bavi rešavanjem baš tog problema. Naravno, ohrabrujem Vas da knjigu pročitate od početka do kraja jer ćete tako sigurno steći i neko znanje koje niste imali. Pored “recepata” u knjizi ćete pronaći i malo ali ipak dovoljno teorije koja je potrebna da bi mogli razumeti šta je to što radite kada pratite neki postupak koji je izložen u receptu. Ukoliko se odlučite da knjigu čitate od početka uvidećete da je pisana tako da hronološki prati proces stvaranja videa. Za razliku od ostalih knjiga koje se bave videom (pa makar on bio i digitalni) neće biti saveta kako vršiti snimanje pomoću kamere. Ovo ne smatramo manom već jednostavno drugačijom koncepcijom u izlaganju vrlo široke materije.

Odmah da naglasim, ovo je knjiga za ljude koji počinju da se bave digitalnim videom a žele lakše i brže da dođu do željenih (dobrih) rezultata. Pomoću ove knjige moći ćete da upoznate šta sve može (i kako) da se uradi sa digitalnim videom, upoznaćete terminologiju, saznati šta je potrebno od hardvera i softvera da bi mogli da se uhvatite u koštac sa digitalnim videom. Takođe ova knjiga je namenjena svim onim korisnicima koji žele da rade sa legalnim software-om. Prelazak sa komercijalnih ali “piratskih” kopija programa za mnoge korisnike je veoma bolan. Zbog toga je ogromna većina ovde opisanih programa besplatna za korištenje i predstavlja dobar način za zamenu komercijalnih rešenja.U ovoj knjizi moći ćete da pročitate „svašta“. Nadam se i da će vam to „svašta“ pomoći. Tokom mojih višegodišnjih kontakata sa fotografima i tokom raznih edukacija koje sam održao došao sam do profila najčešćeg korisnika ove knjige. To je ono što bi na engleskom govornom području rekli „event videographer“ odnosno profesionalac koji video kamerom snima različite događaje, recimo:

 

• venčanja
• rođendane
• sportska manifestacije
• krštenja
• koncerte
• pozorišna predstave

 

a zatim te snimke obrađuje, montira, dodaje natpise i efekte i zatim ih isporučuje na DVD-u. Uglavnom, to je već iskusan profesionalac koji zna posao ali napredak digitalne tehnologije ga je „naterao“ da se upusti u nove izazove. Druga grupa najčešćih korisnika knjige su ljudi koji rade na televizijama i prelaze sa analognih na digitalne tehnologije. Svima njima, a bogami i onima koji se videom bave iz čistog hobija ova knjiga će biti od neprocenjivog značaja jer će ih do kvalitetnog rešenja dovesti na lak i jednostavan način.

Digitalni video je logična stepenica posle, da ga tako nazovem “elektronskog” videa, koji je opet nastao posle filma. Mnogi video amateri se sećaju ushićenja kada su prvi put u rukama imali video kameru. Takvi uređaji su bili mnogo manji, praktičniji, dostupniji a još i više puta jeftiniji od filmskih kamera koje su do tada bile u upotrebi. Jedina prava mana tih uređaja je bio kvalitet u odnosu na profesionalna filmska rešenja. Filmska kamera je imala bolju optiku, filmska traka je beležila mnogo više detalja ali sve to nije bilo važno. Odjednom ste mogli postati i scenarista i režiser i snimatelj. Napunite baterije, stavite traku, uključite kameru (još malo kasnije je to postalo kamkorder) i vi ste usred akcije. Posle snimanja preskakali ste sve korake koji se tiču razvijanja filma u hemikalijama i njihovog stavljanja na koture i nerviranja kada projektor počne da “jede” traku koja se bukvalno zapali... Sad je odjednom bilo dovoljno povezati video player i TV i mogli ste da gledate Vaših ruku delo, i to sve u boji, i sve sa zvukom koji niste ni imali prilikom “amaterskog filmskog snimanja”. Kvalitet je bio lošiji nego da ste gledali holivudski  film u bioskopu ali je ipak bio mnogo bolji nego vaše prethodno remek delo napravljeno pomoću stare dobre “osmice”. Jedino što bi bilo lepo je mogućnost da izvršite montažu toga što ste snimili pa da između dve sjajne scene nema one koja je slučajno snimljena u kojoj Đole peva ( a taj prizor stvarno bode oči, a uši pogotovo). Doduše nekao u to vreme pojavile su se i sprave (video mikseri, karakter generatori) koje su omogućavale da se izvrši i montaža ali one su ipak bile preskupe za amatere pa tako uglavnom i nisu zaživele sem u profesionalnim produkcijama i televizijama. Sredinom osamdesetih kada su računari počeli da ulaze u naše domove bilo je jako malo stvari u kojima su mogli da pomognu u radu sa videom ali sada, dvadesetak godina kasnije, računari su postali izuzetno moćni i fleksibilni i ljudi koji upravljaju video industrijom odlučili su da iskoriste tu snagu modernih računara i da ih uposle prilikom svih poslova koje se tiču videa.

Ova knjiga neće odjednom od vas napraviti eksperta iz oblasti digitalnog videa ali naučićete puno. Za početak moramo da krenemo sa osnovama terminologije. Prve reči ste verovatno čuli a u slučaju da ne znate šta znače evo najkraćeg objašnjenja:

• Hardver – je sve ono što možete  fizički da dodirnete i ima svrhu u digitalnom videu. Dakle, računar je hardver, kamera je hardver, monitor je hardver... Shvatili ste.
• Softver – je sve ono što fizički ne možete da dodirnete a ipak postoji i “tera” hardver da radi prema našim komandama. Microsoft Windows je softver, Adobe Premiere je softver ali i sva pamet unutar kamere je softver. I ovo ste shvatili, super, brzo ćemo mi stići do kraja ove knjige.