WEB DESIGN SOFTWARE
for creating templates for JOOMLA
and themes for WORDPRESS


ctd_sign_transparency_215

Digitalna foto mašina

Fuji Frontier 350

Fuji_Frontier350

Cena: 14.000€
Detaljnije informacije su ovde.

Zainteresovani mogu
poslati ponude ovde

Ako ste prevideli...
  • Fotografija >> Manipulacije oblikom

    Često ćete imati priliku da fotografišete ljude za dokumenta ili maturantske fotografije a da nose naočare. Bez obzira kako dobro postavili bliceve uvek ćete imati refleks od blica…
    Opširnije...
  • Fotografija >> Manipulacije oblikom
    • Prvo odredite veličinu slike. U našem slučaju to će biti standardni mali format 12,7x8,9 cm u 300 dpi. Dakle, idemo na file - new i upišete definisane vrednosti.
    • Zatim…
    Opširnije...
  • Fotografija >> Manipulacije oblikom

    Prilikom fotografisanja objekata koji su velikih dimenzija ili pak objekata koji su nam blizu dolazi do deformacija njihovog izgleda na fotografiji. Ove deformacije su posledica nesafršenosti objektiva pomoću…
    Opširnije...
Početna Video Potreban hardver

Potreban hardver

Nelinearne montaže kao sistemi razvrstani po ceni:

Da bi sistem za nelinearnu montažu dobro funkcionisao potrebno je da svi elementi koji čine sistem budu kvalitetni i dobro uklopljeni. Pri tome treba obratiti posebnu pažnju na kompatibilnost svih hardverskih delova koji zatim moraju dobro da se slažu sa softverom koji je odabran da „tera“ ovakav sistem. Da bi bolje razumeli o čemu se ovde radi daću primer. Grubo ćemo podeliti sisteme nelinearne montaže na: Amaterski sistem Polu-profesionalni sistem Profesionalni sistem.

Poslednje ažurirano (ponedeljak, 22 jun 2009 18:13)

 

Amaterski sistem za nelinearnu montažu

Amaterski sistem za nelinearnu montažu (NLE) se obično sastoji od: Računara; RGB monitora (monitor koji se spaja sa računarom); Kamkordera sa digitalnim izlazom koji kod različitih proizvođača ima različito ime (IEEE1394, i.Link, FireWire); IEEE 1394 adaptera (FireWire adapter). Ovakav sistem je prilično jeftin ali ipak omogućava da se izvrši nelinearna montaža. Ograničenje se vidi u načinu kako „uvozimo“ materijal u računar jer smo ograničeni na digitalni materijal koji dolazi iz kamkordera, brzini rada i veličini (dužini) materijala koji unosimo u računar. Dublja analiza bi pokazala da je ovakav sistem neefikasan na bilo kom poslu dužem od 10 minuta izmontiranog materijala ali za povremene montaže porodičnih snimaka ovo će biti sasvim dovoljno. Softver koji se koristi na ovakvim sistemima obično vrlo malo košta (ili je čak i besplatan) i dobija se prilikom kupovine IEEE 1394 adaptera i predstavlja (dosta) oslabljenu verziju nekog komercijalnog paketa.

Poslednje ažurirano (ponedeljak, 22 jun 2009 18:14)

 

Polu-profesionalni sistem za nelinearnu montažu

Polu-profesionalni sistem za nelinearnu montažu (NLE) se obično sastoji od: Računara; RGB monitora (monitor koji se spaja sa računarom); PAL Monitora (može da posluži i običan TV); Kamkordera (u ovakvim sistemima moguće je da postoji poseban uređaj koji će služiti za puštanje materijala dakle neki video player (rekorder) da se ne bi trošili mehanički delovi kamkordera kao i da nebi bilo stalnog spajanja i odspajanja uređaja ); Real Time kartice koje pored digitalnih imaju i analogne ulaze. Ove kartice pored običnog “hvatanja” video materijala mogu da puštaju obrađeni video materijal i to sve sa efektima, tranzicijama, dodatnim titlovima i obrađenim zvukom bez potrebe za “renderovanjem”, tj. rade u realnom vremenu; Eksterni uređaj za skladištenje podataka (obično je to Hard disk u tzv. “fioci” spojen preko USB2 interfejsa. Ovakav sistem je osetno skuplji od amaterskog sistema. Pored razlike u količini delova koja podiže i cenu sistema, glavni “krivac” za veću cenu ovog sistema je cena kompleta koji čini podsistem Real Time karta i softverski paket koji ide uz nju. Do 2000. godine računari bez ovakve kartice skoro da i nisu bili u mogućnosti da rade sa “živim”videom. Posle 2000. godine računari su znatno povećali svoje performanse i postaju sposobni i za tako zahtevne poslove kao što je obrada digitalnog videa. No, kako to već obično biva kad smo pomislili da nam specijalne kartice nisu ni potrebne pojavljuje se novi standard – HDV. HDV (High Definition Video) ili video visoke definicije koji opet zahteva najmoćnije računare pojačane sa (znam da već pogađate) novim karticama koje omogućavaju rad u realnom vremenu. Elem, proizvođači kartica često prilagode svoj hardver samo nekim (ili čak samo jednom) softverskom paketu za montažu. Ovaj sistem može da odradi skoro sve poslove koji se pred njega postave. Razlika u odnosu na profesionalne sisteme uglavnom se svodi na komfor u radu i fizički prostor na diskovima koji postoji u sistemu.

Poslednje ažurirano (ponedeljak, 22 jun 2009 18:14)

 

Profesionalni sistem za nelinearnu montažu


Profesionalni sistem za nelinearnu montažu (NLE) se obično sastoji od:
  1. Računara;
  2. RGB monitora (monitor koji se spaja sa računarom) kojih radi komfora obično ima 2 komada priljubljenih jedan uz drugog tako da čine široku površinu vrlo pogodnu za rad sa vremenskom linijom koja je osnovni mod rada u skoro svim programima za montažu);
  3. PAL Monitora (ako se sistem koristi u svrhe iznajmljivanja moguće je čak i više monitora za različite formate videa);
  4. Video rekorderi (u formatima koji su potrebni za obavljanje posla);
  5. Real Time kartice (kartica koja pored običnog “hvatanja” video materijala može da pušta obrađeni video materijal i to sve sa efektima, tranzicijama, dodatnim titlovima i obrađenim zvukom) koja može da neke efekte radi i brže od realnog vremena. Ovakve kartice su veoma skupe i opravdavaju novac dat za njih samo ako zaista imaju puno posla;
  6. Eksternih sistema za skladištenje podataka. Ovo je uglavnom ključna razlika između visoko profesionalnih sistema i “ostatka” sveta. Obično je u pitanju više hard diskova povezanih u takozvani RAID sistem. Takodje nije neobično da se koristi i poseban server sa velikim brojem diskova ili čak i više računara koji daju prostor jednoj moćnoj nelinearnoj radnoj stanici. Ako je to slučaj onda veza između NLE i računara za skladištenje mora biti izuzetno brza i stabilna.

Cena ovakvog sistema je mnogo (mnogo) puta veća od recimo polu-profesionalnog sistema. Ovi sistemi se retko sreću i koriste se samo ukoliko ništa drugo ne može da savlada potrebe koje posao nameće. Kod ovakvih sistema vrlo često postoji i takva sinergija softvera i hardvera da ceo sistem nosi jedno ime koje istovremeno označava i hardver i softver. Sve je ovo divno i krasno ali lepo ti meni daj neki predlog odakle ja da počnem... Kao da čujem glas nekog nestrpljivog čitaoca. Pa, evo par predloga:

Poslednje ažurirano (ponedeljak, 08 jun 2009 04:22)

 

Preporučene (konkretno) računarske konfiguracije za navedene sisteme


Preporučene (konkretno) računarske konfiguracije za navedene sisteme

Amaterski sistem - najjeftinija konfiguracija (predlog iz leta 2006. godine):
  1. Procesor -  Intel Celeron 2,6
  2. Matična ploča - Asus P5800 SE (ili ploča nekog drugog proizvođača ali da je u pitanju intelov čipset 865 ili 875 ili noviji)
  3. Hard disk - 200GB (bilo kog proizvođača)
  4. Flopi disk 3,5” - (bilo kog proizvođača)
  5. DVD snimač - NEC ND 4550A (ili bilo kog drugog proizvođača
  6. Grafička karta -  Radeon 9250 128 MB ili nVidia 6200 (bilo kog proizvođača)
  7. Memorija - DDR 400, 512 MB (raspoređenih u dva modula od 256 MB)
  8. Tastatura -  bilo kog proizvođača (lično, preferiram Logitech)
  9. Miš - bilo kog proizvođača (lično, preferiram Logitech)
  10. Kućište - bilo kog proizvođača
  11. Monitor 17”  - bilo kog proizvođača
  12. Hlađenje - 8cm ventilatori za hlađenje hard diska, grafičke kartice i izvlačenje toplote iz kućišta
Kao što vidite ovo nije ništa posebno. Jedino što sam praktički specifirao je matična ploča koja treba da bude sa Intelovim čipsetom. Ovo je zbog toga što su Intelovi procesori dosta bolji u radu sa video materijalom od AMD-a (pa ma koliko me napadali zbog ove rečenice ja i dalje to tvrdim) iako, naravno da je rad moguć i sa AMD-ovim procesorima. Hard disk treba da je barem 200GB (1 sat snimljen u AVI DV formatu zauzima nešto malo manje od 15GB prostora) i da mu je brzina barem 7200 rpm (rpm-obrtaja u minuti) jer treba da izdrži stalan protok od 3,5 MB u sekundi da se nebi pojavili izgubljeni frejmovi prilikom digitalizacije videa. 512 MB u današnje vreme je praktično minimum za korištenje i najobičnijih aplikacija tako da ni ovo nije neki specijalni zahtev. Snaga u 3D segmentu grafička kartice skoro da i nema nikakav uticaj na kvalitet rada u digitalnom videu. Ako se pronalazite u ovakvoj konfiguraciji trebalo bi da imate barem dobar analogni video izlaz da biste mogli da posmatrate kako će vaš rad da izgleda na TV-u. Ostale komponente su stvar vašeg izbora i neće bitnije uticati na krajnji rezultat ali mogu uticati na komfor pri radu.

Polu-profesionalni sistem
– srednja cena konfiguracije (predlog iz leta 2006. godine):
  1. Procesor - Intel Pentium 4 PD-3.0 BOX – 945
  2. Matična ploča - MSI 945 NEO2-F (ili ploča nekog drugog proizvođača ali da je u pitanju Intelov čipset 945 ili 955 ili noviji)
  3. Hard disk - Sistemski disk od 80GB ili više u SATA II izvedbi (bilo kog proizvođača)
  4. Hard disk - SATA II, 400GB ili više (bilo kog proizvođača)
  5. Flopi disk - 3,5” (bilo kog proizvođača)
  6. DVD snimač - NEC ND-4550A (ili bilo kog drugog proizvođača
  7. Grafička karta - Radeon X700 256 MB ili nVidia 6200 (bilo kog proizvođača)
  8. Memorija - DDR2 533, 1GB (raspoređenih u dva modula od 512 MB)
  9. Tastatura - Logitech Keyboard Internet PRO ili bolja
  10. Miš - Logitech, S96 ii bolji
  11. Kućište - Chieftec DH-01W-U-350
  12. Monitor 19” -  LCD koji radi 1280x1024
  13. Hlađenje - 8cm ventilatori za hlađenje hard diska, grafičke kartice i izvlačenje toplote iz kućišta
E, ovo je već dosta bolja konfiguracija (i dosta skuplja). Intelova platforma je i dalje baza za računar ali sad sa dosta novijim čipsetom sa oznakom 945 i predposlednjom generacijom procesora koji će dosta doprineti baš u radu sa videom. Primećujete da u ovoj konfiguraciji postoje dva hard diska. Prvi-sistemski na kome se nalazi operativni sistem, potreban aplikativni softver i dokumenti koji ne moraju biti povezani sa videom. Drugi disk je posvećen isključivo videu. Ovakva podela omogućava mnogo brži i komforniji rad a ukoliko se slučajno desi neki problem mnogo je lakše oporaviti sistem i nastaviti sa radom. 1GB memorije (sada u DDR2 pakovanju) je ustvari minimum kada se koriste Intelovi procesori sa “Dual Core” jezgrom. Ovo povećanje ćete i te kako osetiti u realnom radu kada je startovano više aplikacija. Kako su miš i tastatura elementi računari sa kojima smo stalno u dodiru trebalo bi da su kvalitetni. Primerci koje sam uzeo su samo malo skuplji od nekih bezimenih modela koji se nude uz najjeftinije konfiguracije a pružaju nemerljivo bolji osećaj u radu. Uobičajena početnička greška je zanemarivanje važnosti dobrog kućišta. Prva stvar je dobro napajanuje koje će će sve vreme isporučivati matičnoj ploči i diskovima “dobru” struju što je od ključne važnosti za stabilan rad računara. Druga stvar je u dobrom rasporedu elemenata koji se stavljaju u kućište. Hard disk koji je lako hladiti običnim ventilatorom koji se stavi u za to predviđeno ležište sigurno je bolje rešenje od neke improvizacije. Ovo kućište ima i pametno naprevljen i lako dostupan prednji panel sa izvodima za usb, firewire i zvuk. Uobičajena početnička greška broj 2 je zanemarivanje važnosti dobrog monitora. Dobar monitor je onaj koji daje dobru sliku u rezoluciji u kojoj najčešće radimo a pri osvežavanju od najmanje 75 Hz ako je u pitanju LCD, odnosno od najmanje 85 Hz ukoliko je u pitanju klasični monitor sa katodnom cevi.

Profesionalna sistem – najskuplja konfiguracija (predlog iz leta 2006. godine):
  1. Procesor - Intel Pentium 4 Core Duo 2, 2.4 BOX – E660
  2. Matična ploča - Asus P5B 965 (ili ploča nekog drugog proizvođača ali da je u pitanju Intelov čipset 965 ili noviji)
  3. Sistemski disk - od 300GB ili više u SATA II izvedbi (bilo kog proizvođača)
  4. Hard disk 2 - identična SATA II diska od 400GB ili više (bilo kog proizvođača) uvezanih u RAID
  5. Flopi disk 3,5” - (bilo kog proizvođača)
  6. DVD snimač - NEC ND-4550A (ili bilo kog drugog proizvođača
  7. Grafička karta - Radeon X1300 256 MB ili nVidia 7300 (bilo kog proizvođača)
  8. Memorija - DDR2 533, 4GB (raspoređenih u četiri modula od 1 GB)
  9. Tastatura - Logitech Keyboard Internet PRO
  10.  Miš - Logitech, S96
  11. Kućište - Chieftec LBX-02B-B-B-400
  12. Monitori - 2 uparena monitora od 20” LCD
  13. Hlađenje - 8cm ventilatori za hlađenje hard diska, grafičke kartice i izvlačenje toplote iz kućišta

O ovoj konfiguraciji nema puno šta da se priča. Najnovija generacija procesora koja odlično radi. Rezultati će verovatno biti još i bolji kada video softveri budu optimizovani za ove procesore. Sistemski hard je dovoljno velik za sve poslove a posvećeni video hard diskovi su u ovom slučaju vezani u RAID sistem čime postižu skoro duplu brzinu i na taj način omogućavaju istovremeni rad sa 5 video stream-ova istovremeno. Memorija od 4GB je možda preterana za standardan način rada ali ako radite ozbiljne stvari (a od mašine ovakvog kalibra se to i očekuje) radićete lako pa čak i ako se upustite u montažu High Definition Video materijala. Kućište je opremljeno sa 400W napajanjem koje može da isporuči kvalitetnu struju do svih uređaja. Monitori predstavljaju specifičnost. Iako je 1600x1200 tačaka i više nego dovoljno za 99% poslova, ozbiljni video ne spada u tih 99%. Uparivanjem 2 dobra monitora dobija se površina od 3200x1200 tačaka koja zadovaljava stvarno sve. Vremensku liniju je moguće dovoljno razvući tako da možete da radite na detalju a da istovremeno iz vida ne izgubite celinu. U ovakvom sistemu koji proizvodi ogromne količine toplote posebno obratite pažnju na hlađenje. Ovde važi pravilo bolje više nego manje. Ako izaberete kvalitetne ventilatore, jedan više ili manje neće puno povećati buku ali će smanjiti temperaturu unutar kućišta za 5-6 stepeni što uopšte nije malo. Iako je ovde izvršena prilično oštra podela moguće je naravno šetati neke komponente sistema iz jednog u drugi. Time će se sistem poboljšati ili oslabiti ali važno je reći da za dobar sisem potrebno napraviti dobar balans svih komponenata da bi se dobio najbolji odnos cena-kvalitet.

Napomena! Na kraju ovog poglavlja možete naći i preporučene prodavce računara i opreme za digitalni video.

Poslednje ažurirano (ponedeljak, 18 maj 2009 00:18)

 

Opremanje studija namenjenog “event videographer-u”


Iako je ova knjiga namenjena širokom auditorijumu, ipak njena prvenstvena publika su ljudi koji žive od digitalnog videa. (Ako bi ljude koji se bave fotografijom zvali fotografima onda bi, ove ljude mogli nazvati “videografima”). Prva stvar koju treba da znate je koje poslove želite da radite. Druga odluka tiče se novca koji ste spremni da investirate u opremu. Na osnovu ove dve odluke relativno lako ćete doneti i ostale.

U svakom slučaju potrebni su vam računar, monitor, software i kamkorder. Sve ostalo možete dokupiti. Što više opreme imate to ćete raditi lakše i kvalitetnije.



Na slici možete da vidite jedan preporučeni sistem za montažu. Ovo je sistem koji pruža dosta a ne košta previše. Ako bi morali da ga definišemo prema ceni, ovo bi bio poluprofesionalni sistem nadograđen sa pravim dodacima koji ga uzdižu na dosta veći nivo.

Dakle, imamo:

Dobar računar
  • povezan sa dva monitora da bi obezbedio “dugačak time line” (vremensku liniju) u vašem izabranom programu za nelinearnu montažu
  • pojačan sa Canopusovom DV Storm 2 PRO karticom koja omogućava rad u realnom vremenu za veliki broj efekata od kojih čak pet mogu biti istovremeno primenjeni,
  • Canopus DV Storm 2 PRO je stalno povezan sa Mini DV Sony Recorderom DVE 9000 . Ovo obezbeđuje komfor i isključuje potrebu za stalnim povezivanjem kamkordera na sistem, što takođe smanjuje i mehaničko habanje glava kamkordera jer se ne koristi prilikom reprodukcije već samo kod snimanja
  • Mini DV recorder je pomoću kompozitnog kabela spojen sa TV-om. Ovo je od velike važnosti jer samo na nekom PAL uređaju ćemo zaista videti kako izgleda naš rad.
  • Za svaki slučaj DV Storm 2 Pro je preko S-VHS veze spojen sa SVHS video rekorderom ukoliko imamo potrebu da nešto radimo sa starim standardom.
  • Za kontrolu zvuka iskorišteni su Altec Lansig ATP-3 zvučnici spojeni na zvučnu karticu koja se nalazi u računaru. Zvučnici treba da odgovaraju standardu u kome treba isporučiti finalni video. Ako video treba da ima 5.1 zvuk onda su ovakvi zvučnici nedovoljni. Kako je ovaj studio uglavnom u produkciji kojoj je potreban stereo zvuk ovakvi zvučnici će posao obaviti sasvim dobro.



Ukoliko imate mogućnosti (a prvenstveno potrebe) možete sistem proširiti sa još jednim računarom. Taj drugi računar povežite u mrežu sa prvim pomoću mrežnog swtch-a koji radi standardu 1000Kb/s koji se naziva i gigabitni ethernet. Kada rokovi i količina posla pritisnu drugi računar je zgodno koristiti kao pomoćnu video radnu stanicu ali njegova prava svrha bi trebalo da pruža podršku montažnom računaru u drugim poslovima. Lično računar za montažu pravim da bude što “staromodnije” napravljen. Dakle, samo računar i montažna kartica. Zbog toga mi je za sve druge poslove potreban (barem) još jedan računar. Ti drugi poslovi su štampanje omota za VHS i DVD kutijice koje radim na kolor laserskom štampaču, štampanje direktno na CD i DVD medijima koje radim pomoću sjajnog Canon Pixma 4200 inkdžet štampača. Računar je opemljen i čitačem kartica povezanim preko USB 2 veze i tako mi olakšava prenošenje digitalnih fotografija sa kartica koje mi donesu . Taj drugi računar naravno prvenstveno služi za dizajn i “izlaz” na internet i slanje i primanje faksova.

 

Komplet koji u najosnovnijoj varijanti čine računar, monitor i kartica bazirana na standardu IE13944, nazvaću NLE sistem. NLE sistem predstavlja početnu investiciju za gradnju digitalnog video studija i zbog toga mu treba posvetiti dužnu pažnju.

Poslednje ažurirano (ponedeljak, 08 jun 2009 04:17)

 

Video oprema za sve nivoe rada

Fire wire kartica

Kakav god računar imali ako niste ponosni vlasnik neke posvećene video kartice moraćete kupiti i FireWire karticu. Da nebi bilo zabune kartica pravljena po standardu IEEE 1394, iLink ili FireWire je jedno te isto samo sa drugačijim nazivom. Postoji nekoliko velikih proizvođača čipseta za ove kartice. Dobra vest je da su ove kartice izuzetno jeftine i mogu se kupiti za manje od 15€ a u paketu ćete vrlo verovatno dobiti i neki program za nelinearnu montažu. Druga dobra vest je da nema nekih specijalno dobrih ili loših modela. Uglavnom sve kartice rade podjednako dobro. Loša (ako niste ljubitelj Intel-a) vest je da bi trebalo da imate Intel-ov čipset da bi video materijal konstantno dobro putovao od kamere do hard diska. Znam da će me fanovi AMD-a žestoko kritikovati zbog ovoga ali ovo je u praksi već dosta puta provereno pa imajte u vidu. Ipak, da se ogradim. Ukoliko imate računar baziran na AMD-u nemojte odmah očajavati. Ponesite kamkorder u servis računara i zamolite da vam ugrade FireWire karticu. Potom napravite brzi test. Ukoliko kartica može da bez problema odgrebuje dvadesetak minuta videa verovatno nećete ni imati problema, međutim ukoliko grebovani video “secka” pri reprodukciji ili ima neke druge smetnje ili još gore prilikom samog procesa grebovanja računar jednostavno u nekom trenutku “odbije” da komunicra sa kamerom bojim se da imate problem koji se tiče nekompatibilnosti matične ploče i FireWire kartice. U ovom ćete spasiti mnogo živaca ukoliko promenite matičnu ploču i pređete na neki model čiji je čipset potpisao Intel.

Napomena!

Postoje dve vrste konektora na FireWire karticama i kablovima za povezivanje. To su “veliki” od šest pinova i “mali” sa četiri pina. Funkcionalne razlike između konektora ne postoje. Obično je na uređajima “mali” konektor a na karticama “veliki” ili kombinacija konektora sa četiri i šest pinova. Jedino što treba da pazite je da kupite kabl sa kombinacijom konektora pomoću koje možete da spojite karticu i uređaj.

Poslednje ažurirano (ponedeljak, 18 maj 2009 00:19)

 

Kamkorder


U svakom slučaju bez obzira bili totalno amaterski korisnik ili vrhunski profesionalac morate imate neki uređaj pomoću koga ćete reprodukovati mini DV traku (traka može biti i u nekom drugom digitalnom formatu ali ćemo se mi ograničiti na najpopularniji format). Amateri će koristiti kamkorder sa kojim su i snimali a napredniji korisnici će investirati u samostalni uređaj bilo da je samo player ili još bolje recorder. Prednosti kamkordera se ogledaju u mogućnosti i da vrši svoju primarnu funkciju a to je snimanje. Međutim ukoliko puno radite moram da vas upozorim da se “glave” za snimanje i reprodukciju koje se nalaze u svakom kamkorderu habaju i tako “troše”. Dakle, ako imate stalnu potrebu za svakodnevnim reprodukovanjem bolje je da kupite i DV rekorder. Ako baš i nemate potrebu za mini DV rekorderom onda gledajte da kupite dovoljno kvalitetan kamkorder koji bi pored svih onih za snimanje bitnih parametara bilo dobro da ima opciju FireWire digitalnog ulaza a i analogne ulaze i mogućnost rada u „digital signal pass-through” režimu. Ova kriptična oznaka ustvari označava mogućnost da ulazni analogni signal “prođe kroz” kamkorder i pojavi se na FireWire izlazu i to konvertovan u digitalni oblik.

Poslednje ažurirano (ponedeljak, 18 maj 2009 00:19)

 

TV


Za razliku od gomile tehnomana koji preporučuju samo najnovije (i najskuplje) uređaje mi smo zastupnici teorije da treba kupiti uređaj koji radi posao. Kupite TV koji će moći da vam stane na sto, koji daje dobru, neizobličenu sliku i da nema nekih specijalnih mana. Obavezno treba da ima bar dva video ulaza (ako ima više to je još bolje) i to je to. Neću preporučivati nijednog proizvođača i modele jer ih ima jako puno koji ispunjavaju ove uslove. S druge strane sada veoma popularni LCD TV-i po meni nisu dobro rešenje. Iako stručnjaci kažu da budućnost pripada baš ovom tipu TV-a (još kažu da će biti bolji i od plazma tehnologije) to vreme još nije stiglo. I ako vam nije bitno da TV bude tanak bolje je kupiti neki TV sa klasičnom katodnom cevi. LCD TV ima par mana (koje se doduše smanjuju sa povećanjem njihove cene) koje će ga još izvesno vreme izbacivati iz trke za mesto u kontrolnog TV-a u video studiju. Cela ova priča naravno pada u vodu ako možete sebi da priuštite profesionalni PAL (NTSC) monitor. Ovi uređaji imaju sjajne karakteristike međutim njihova cena je ono što će verovatno odbiti sve sem zaista profesionalnih korisnika.

Poslednje ažurirano (ponedeljak, 18 maj 2009 00:19)

 

Posvećena kartica za rad sa digitalnim videom


Odmah da vam kažem ne postoji najbolja kartica. Svaka od kartica ima svoje jake i dobre strane. Najbitnije je da vi dobro ocenite kojih poslova ćete vi imati najviše i da prema tome birate ono što vama najviše odgovara. Iako postoji puno modela kartica, broj proizvođača je znatno manji pa možete proveriti njihove sajtove i odlučiti se za model koji pruža ono što vam treba a košta onoliko koliko možete sebi da priuštite. Najpoznatiji proizvođači ovakvih kartica su: Matrox, Canopus, Pinnacle, Avid...

Poslednje ažurirano (ponedeljak, 18 maj 2009 00:19)

 
pretraga
GTranslate
Serbian Afrikaans Albanian Arabic Armenian Azerbaijani Basque Belarusian Bulgarian Catalan Chinese (Simplified) Chinese (Traditional) Croatian Czech Danish Dutch English Estonian Filipino Finnish French Galician Georgian German Greek Haitian Creole Hebrew Hindi Hungarian Icelandic Indonesian Irish Italian Japanese Korean Latvian Lithuanian Macedonian Malay Maltese Norwegian Persian Polish Portuguese Romanian Russian Slovak Slovenian Spanish Swahili Swedish Thai Turkish Ukrainian Urdu Vietnamese Welsh Yiddish
Anketa!
Na sajtu treba više
 
Rang po Alexi

safewell kasa cilingir

safewell kasa

budget kasa

oto cilingir

etiler cilingir