DiGiTaLNi KuVaR

Bilo šta da radimo, rezultat je ono što se piše. “Rezultat” rada u digitalnom videu je ono što vidimo na kraju. U zavisnosti “kako želimo” da “vidimo” tako i treba da pripremimo naš izlazni fajl. U “staro” vreme ovo se smatralo najvećim izazovom za računare ali danas se taj posao obavlja prilično lako. Dakle šta su mogućnosti:

• izvoz videa „u fajl“ koji može biti:AVI DV ili MPEG-2 (najbolji kvalitet, pogodno za puštanje na PLAY-Out Video serverima) ili u neki drugi manje kvalitetan format AVI (DIVX, XVID) ili MPG-1 ili čak u neki format pogodan za mobilne telefone recimo 3GP
• izvoz videa na traku (u analognom režimu to može biti profesionalna Beta SP ili pak manjeg kvaliteta na S-VHS ili običan VHS ali naravno postoje i formati koji zapisuju na trake ali na digitalni način kao što su mini DV, DV CAM)
• Izvoz videa na DVD. Posle pojave jeftinih DVD snimača ovo je postalo zaista lako. Da bi došli do finalnog DVD-a treba naravno uraditi takozvano autorizovanje DVD-a. To je proces koji od fajla (ili više njih) u MPEG-2 formatu vrši pakovanje i dodavanje navigacije po detaljno definisanom formatu i to sve da bi moglo da se gleda i na običnom samostalnom kućnom DVD uređaju ali i na računaru opremljenom DVD čitačem.
• Izvoz videa na “internet”. Ovo će postati vrlo brzo najtraženija opcija. Odkad postoji sajt http://www.youtube.com ljudi širom sveta su naprosto poludeli. Svi stavljaju sve i svašta na sajt pa se tako mora računati i sa ovom opcijom. Malo komplikovanija tehnika je potrebna za postavljanje “streaming” videa na sopstveni sajt. U svakom slučaju ovde nas očekuje puno novosti što otvara čitavo novo tržište za “event videographera”. Želite neki predlog? Fotografi čitava venčanja sada objavljuju na sajtovima pa što nebi i najbolje momente zabeležene kamerom “stavili” na mrežu, pa neka se svi dive vašem remek delu.

Za prvu opciju, dakle izvoz “u fajl” potreban nam je samo kodek (enkoder) i program uz koga ćemo da radimo izvoženje. Za sve opcije koje za finalni fajl imaju ekstenziju AVI jednostavno rešenje je Virtual Dub (bez obzira u kojoj modifikaciji). U drugim slučajevima slobodno možete da se oslonite na program SUPER ili na MediaCoder. Ovo su sve besplatni a zaista vrlo kvalitetni programi.

Posle gotovo pet godina raznih dogovora i utvđivanja standarda, krajem 1996. godine u Japanu je počela prodaja prvih DVD uređaja. Sledeće goine na red je došla Amerika a još godinu kasnije DVD je stigao i na evropsko tle. Iako je to bio spor razvojni put jednom kad se zahuhtao DVD je osvojio svet na prepad.

Većina ljudi smatra da skraćenica DVD potiče od reči Digital Video Disk ali kasnije su neki pametnjakovići došli do zaključka da DVD u stvari znači Digital Versatile Disk što kad se prevede znači “digitalni disk upotrebljiv za razne stvari”. Ipak odaću vam tajnu. DVD nije skraćenica već ime standarda. No, dobro da se ovaj teorijski uvod nebi suviše odužio reći ćemo samo najosnovnije o DVD-u. Kapacitet DVD-a je 4,38 GB za jednostrane i 8,75 GB za dvostrane diskove. Iako postoje još dva standarda po veličini oni nisu našli realnu primenu u praksi. Postoje dva formata DVD-a. DVD+ (Plus) je malo noviji (neprimetno bolji) standard od DVD- (Minus) standarda. Danas, međutim skoro svi čitači mogu da izađu na kraj sa obe vrste ali i snimači takođe imaju mogućnost zapisivanja na obe vrste medija. Kao da nije bilo dosta priče o zaštiti od kopiranja u DVD standard su integrisane još dve. Prva je regionalna i označava regione u kojem se kupljeni DVD može koristiti. Svet je podeljen na 8 regija od kojih je jedna rezervisana a ostale regije su podeljene na sledeći način:

• Regija 1 – Kanada, SAD
• Regija 2 – Evropa
• Regija 3 – Jugoistočna azija, istočna azija
• Regija 4 – Australija, Novi Zeland, Pacifik, Srednja i Južna Amerika, Karibi
• Regija 5 – Zemlje bivšeg SSSR-a, Afrika, Indija, Mongolija, Severna Koreja
• Regija 6 – Kina
• Regija 7 – rezervisana
• Regija 8 – specijalne internacionalne primene

Sledeća zaštita tiče se o onemogućavanju presnimavanja putem kablova iz DVD uređaja. Ta zaštita se zove MACROVISION i predstavlja jedan elektronski sklop koji svaki proizvođač DVD uređaja mora (po standardu) imati u svom uređaju. Obe ove zaštite su probijene pa tako postoje (za sve popularnije modele) “unapređeni” firmaware (osnovni software za uređaj) koji je regionalno otključan i/ili ukida macrovision zaštitu.


Ogroman uspeh koji je DVD postigao posledica je nekoliko bitnih faktora. Najbitniji su:

• cena izrade koja je za DVD medijum mnogo manja nego cena izrade VHS kasete
• kvalitet slike na DVD je mnogo, mnogo bolji nego na VHS kaseti
• kvalitet zapisa ne opada sa vremeno i korištenjem
• DVD medij zauzima mnogo manje mesta u skladišnom prostoru.

Video ( i tonski) zapis na DVD su naravno skroz digitalni i to kodirani u MPEG-2 standardu. MPEG-2 standard je odličan način da se na smisleni način “izbace” tj. komprimuju informacije koje nisu od presudne važnosti za kvalitet videa i da se na taj način mnogo bolje iskoristi prostor na disku. Glavna caka pomoću koje se video sabija u MPEG-2 format određena je u matematičkom algoritmu koji određuje tzv. GOP-ove. Akronim GOP (ili Group Of Pictures) je ustvari grupa od nekoliko uzastopnih slika (najčešće 12 ili 15) u kojoj postoje tri grupe slika. To su I, P, B frejmovi (sličice):

• I frejm predstavlja referentnu sliku koja je nezavisna od ostalih slika u nizu.
• P frejm zadrži samo promenu u odnosu na prethodnu sliku bez obzira da li je to I frejm ili P frejm.
• B frejm sadrži dvosmernu informaciju koja se dobija kao razlika u odnosu na prethodni ali i u odnosu na naredni frejm. Da bi se formirao B frejm MPEG-2 enkoder mora da zna kako izgledate i prethodni i naredni I frejm a zatim da je uskladi sa ostalim P frejmovima. Prilikom tog “usklađivanja” vrši se i interpolacija između susednih frejmova.

Tipična struktura za GOP od 15 frejmova izgledala bi ovako IBBPBBPBBPBB(I), mada je sam standard prilično fleksibilan što se ovog tiče. Dakle, GOP uvek počinje sa I frejmom koga prate B frejmovi a posle nekoliko B frejmva postavlja se P frejm. Da se kvalitet videa nebi previše degradirao opet se umeće I frejm i tako počinje novi GOP.

DVD – Video i DVD – Audio specifikacije definišu kako se video i audio podaci „pakuju“ u specijalne fajlove. IFO fajlovi sadrže menije i druge informacije o videu i audiu. BUP fajlovi su bezbedonosne kopije (backup) od IFO fajlova. VOB fajlovi za video i AOB za audio su MPEG-2 programske niti sa dodatnim paketima koji sadrže navigacione i informacije za pretraživanje.

Pošto su VOB fajlovi samo specijalni slučaj od MPEG-2 fajla, mnogi dekoderi i software-ski player-i mogu da ih reprodukuju. Doduše neki put je potrebno promeniti ekstenziju iz VOB u MPG. Naravno, ukoliko je u VOB fajlu bila sadržana neka od specijalnih funkcija kao što je recimo ugao kamere može doći do čudnih efekata. Najbolji način za reprodukciju VOB fajlova je korištenje nekog (može i software-skog) DVD player-a da bi mogli da vidimo celovit DVD sa svim funkcijama koje su integrisan u DVD naslov.

Mnogi komercijalni DVD-i su zaštićeni od kopiranja. Ovo u praksi znači da nećete moći da gledate VOB fajlove ako ste ih jednostavno kopirali na hard disk. Ovakvi DVD-i su zaštićeni sa takozvanom CSS zaštitom od kopiranja. Da bi „preskočili“ ovakvu zaštitu nezavisni programeri su razvili takozvane „decrypter“-e. Decrypter-i predstavljaju software-ska rešenja koja omogućavaju da se i CSS zaštićeni fajlovi kopiraju na hard disk

Sećate se kako je CD bio popularan a onda je došao DVD. Istorija će se ponoviti jer stalno treba više prostora za bekapovanje podataka i gledanje filmova u boljem kvalitetu. Zvanični naslednik DVD-a je HD-DVD i on će služiti za gledenje filmova na ekranima visoke rezolucije. Da nebi sve bilo tako jednostavno pobrinula se Asocijacija Blu-ray Disc (BDA) koja želi da njihov proizvod dominira na tržištu a kako stvari stoje izgleda da će i uspeti. Čini se da je na pomolu nova zbrka oko formata...

Uzgred postoji još par formata koji imaju želju da se umešaju na tržište a najzanimljiviji je Enhanced Versatile Disc (EVD) čiji je razvoj sponzorisala kineska vlada i koji bi u Kini do 2008. godine trebalo da potpuno zameni DVD.

U slučaju da vam ovaj teorijski uvod nije dovoljan i želite da saznate više savetujem da otplovite do http://www.dvddemystified.com/dvdfaq.html#0.2 gde se nalazi jedan stvarno sjajan vodič o svemu što se tiče DVD-a ili krenite od wikipedie http://en.wikipedia.org/wiki/Dvd gde ćete naći i više nego što možete da pročitate.

Prvo jedna važna napomena. Kopiranje DVD-a koji ima autorska prava je protiv zakona i za to se može krivično odgovarati. Kopiranje DVD-a je legalno samo ukoliko radite to kao svoju ličnu bezbedonosnu kopiju. Međutim često ćete biti u prilici da čak i sopstvene radove morate da vraćate iz DVD oblika u neki format koji možete da obrađujete. Razlozi mogu biti razni: radi lakšeg arhiviranja čuvali ste video na DVD-u a sada morate da izmenite neki deo, ili ste snimali sa kakmkorderom koji snima direktno na DVD a treba da montirate taj snimak.

U redu, dakle, treba da prebacimo sadržaj dvd-a na hard disk. Obična “copy” komanda iz Windows Explorera neće uraditi posao. Za ovako nešto može da posluži više programa. Najjednostavnije a uz to i beslpatno rešenje se nameće u vidu DVD Decryptera ili DVD FAB Decryptera (u Express) varijanti. Pošto ovo nije obično kopiranje nego malo komplikovaniji posao ovo se u svetu videa zove “ripovanje” (“ripovanje” je engleski izraz za čupanje. Ovom procedurom mi “čupamo” podatke sa DVD medija i kopiramo ih na hard disk)

Ovog puta ćemo posao uraditi sa DVDFAB Decrypterom (ovaj postupak se koristi kad treba “skinuti” ceo DVD

1. Napravimo folder gde ćemo snimati “skinute” fajlove i nazovemo ga recimo “0_digitalna_kuhinja_video_primeri”
2. stavite dvd medij koji želite da kopirate u čitač
3. pokrenite DVD FAB Decrypter
4. kliknite na dugme obeleženo sa tri tačkice u redu
5. podesite u koji folder želite da se vrši kopiranje
   
   
    
6. u mom slučaju to je 0_digitalna_kuhinja_video_primeri
7. pritisnite dugme start
8. sada vam ostaje samo da sačekate da se proces izvrši
9. posletka završetka procesa dobićete u obeleženom folderu nov podfolder sa imenom DVD
10. u njemu će se nalaziti 2 foldera: AUDIO_TS i VIDEO_TS
11. u folderu VIDEO_TS će se nalaziti ono što nas interesuje a to su fajlovi sa ekstenzijom VOB

Ukoliko želite da samo neki deo DVD-a „skinete“ na hard disk onda ćete koristiti fenomenalni DVD Decrypter. Pomoću ovog programa možete “ripovati” kompletan DVD kao u prethodnom slučaju ali možete birati i samo određene VOB fajlove ako nemate potreba za celim sadržajem DVD-a.

1. Napravite folder gde ćete snimati “ripovane” fajlove i nazovite ga “0_digitalna_kuhinja_video_primeri”
2. Napravite folder gde ćete snimati “konvertovane” fajlove i nazovite ga “1_konvertovani fajlovi”
3. Ubacite DVD sa kojeg treba da “skinete” fajl
4. Startujte DVD Decrypter
5. U polju DESTINATION kliknete na ikonicu foldera
   
   
    
6. Izaberemo prethodno napravljeni folder gde želimo da “idu” fajlovi koji se skidaju a to je “0_digitalna_kuhinja_video_primeri”
7. Kliknemo na fajl sa ekstenzijom “VOB” koji se nalazi u desnom prozoru DVD Decryptera. To je fajl koji treba da se konvertuje.
8. Kliknemo na donju levu ikonicu koja predstavlja opciju DECRYPT
9. U zavisnosti koliko je velik fajl to može malo i da potraje
10. Kada Decrypter završi posao napisaće “Operation Succesefully Completed” i sada imamo ripovan fajl sa ektenzijom VOB na hard disku.

Imate DVD, na njemu postoji veliki VOB fajl koji treba da se “ripuje” (skine) sa DVD-a da bismo mogli dalje da radimo na njemu ali nama je potreban samo deo tog VOB fajla. Zato ćemo pristupiti sečenju VOB fajla da bi dobili u brzini pri kasnijoj obradi.

Dakle, kako “iseći” VOB fajl?

1. Startujemo AviDemuxer
2. Maksimizujemo ga da bude preko celog ekrana
3. Kliknete na opciju File – Open (ili pomoću skraćenice sa tastature CTRL+O) Izaberete VOB file koji treba iseći
   
   
   
    
4. Na postavljeno pitanje: “ This looks like a mpeg. Do you want to index it?”, odgovoriti sa Yes
   
   
    
5. VOB fajl će se učitati u program, u zavisnosti od rezolucije fajla i rezolucije vašeg ekrana možda ćete imati potrebu da “smanjite” prikaz videa. To se radi pomoću komande View – zoom 1:2 (skraćenica sa tastature Shift + Ctrl + 2
6. Sada treba da odredimo koji deo video želimo da izbacimo
   
   
   
   
   
    

1. To se radi tako što dovedemo klizač na mesto koje treba da bude početak “izbačenog dela” .
2. Zatim kliknemo na dugme sa oznakom A koje se nalazi ispod vremenske linije.
   
   
    
3. Posle “ulazne tačke” treba da odredimo i izlaznu tačku. Dovedemo klizač na mesto koje treba da bude kraj “izbačenog dela” .
4. Zatim kliknemo na dugme sa oznakom B koje se nalazi ispod vremenske linije.
   
   
    
5. Kad smo obeležili obe tačke ostaje nam samo da pritinemo taster Delete na tastauri i time smo uklonili nepotreban deo.
6. Ovaj postupak možete da ponovite za sve delove koji vam ne trebaju.
7. Posle završenog “sečenja” potrebno je taj novi skraćeni fajl i snimiti. Prvo treba da izaberemo način kompresovanja videa i audia a onda i da izaberemo format fajla. Ovde dolazimo do super mogućnosti ovog programa. Možemo da snimimo mpg fajl bez promena parametara u odnosu na VOB fajl.
   
   
    
8. Video ostavimo na COPY (tako se neće menjati parametri videa u odnosu na izvorni VOB fajl)
9. Audio ostavimo na COPY (tako se neće menjati parametri audia u odnosu na izvorni VOB fajl)
10. Za format snimanja izaberemo MPEG PS A+V (što u prevodu znači da snimamo mpg programski fajl u kome se nalazi i audio i video)
11. Sada samo treba da snimimo fajl pomoću komande File – Save – Save Video (Ctrl + S, sa tastature).
12. Napomena! Prilikom snimanja fajla obavezno je da dodate ekstenziju na kraju fajla, npr. moj izlazni fajl se zove mpgfajl.mpg, e tačku i ova zadnja tri slova “mpg” morate sami da napišete.
13. Ako je sve u redu trebalo bi da dobijete sledeću poruku na ekranu
    
    
     
14. I time ste završili ovaj postupak

Ovo se može postići na više načina.

1. Najjednostavniji je da pomoću nekog softverskog dvd playera pustite film.
2. Pronađete kadar koji vam treba.
3. Pritisnite pauzu.
4. Na tastaturi pritisnite taster PRT SCR (za koji ste se garant pitali čemu služi)
5. Otvorite neki bitmap program npr. Adobe Photoshop (ali može i neki mnogo jednostavniji, čak i MS Paint.
6. Kliknete na komandu – File – New
7. Pomoću komande – Edit – Paste (sa tastature je brže pomoću Ctrl + V)i evo, dobili ste sliku iz videa na vašem ekranu.
8. Korisno je na ovu sliku primeniti filter Deinterlace (u Photoshopu se nalazi na Filter – Video – DeInterlace)

Napomena!

U slučaju da prilikom komande Edit – Paste dobijete crn ekran umesto slike iz media player-a nemojte se brinuti. Jednostavno rešenje je da startujete još jedan (neki drugi player) i da sve što je napisano uradite u njemu. Ovo se dešava zato što neki playeri video emituju pomoću “Overlay” tehnologije. Pošto je moguće imati maksimalno jedan “Overlay” onda će drugi player biti u “preview” modu koji se može “pokupiti” i prebaciti u bitmap program za obradu.


Drugi način je čak i lakši ali neki put se desi da se poremeti aspect ratio.

1. Dakle, startujete besplatni program BS Player.
2. Kliknete na dugme Preferences (ili Ctrl + P sa tastature)
   
   
    
3. A zatim ostaje da kliknete u polje iznad kojeg piše “Directory for captured images” i navedete u koji folder treba se snima “grebovana” slika. U mom slučaju to je F:\0_digitalna_kuhinja_video_primeri.
4. Kod polja Image format izaberite JPG.
5. Procedura je dalje vrlo jednostavna, nađete potreban kadar i pritisnite “P” na tastaturi i to je to, snimili ste kadar u originalnoj veličini.
   
   

Ukoliko imate potrebu da recimo povećate malu rezoluciju snimka možete da probate kombinaciju tastera “Shift + P” i snimak će biti snimljen u modu “What you see” što znači da ako ste prethodno povećali reprodukciju snimka preko celog ekrana onda će i snimak biti jednak rezoluciji ekrana.

Ovo je poglavlje koje sam napisao barem 11 puta a bogami i toliko puta ga obrisao. S obzirom da je DVD autorizacija (vrlo često) poslednja stepenica prilikom dobrog dela video poslova bilo bi logično da je i dobro obrađena u knjizi. Kako su čitaoci ove knjige i oni koji nemaju velikih pretenzija (kućni video hobisti) ali i oni koji žive od digitalnog videa (što bi se reklo „videograferi“) tako smo i postavili ovo poglavlje.
U prvom delu smo opisali besplatan program pomoću kojeg možete izvršiti osnovnu autorizaciju DVD-a. U drugom delu opisan je set besplatnih programa koji su „upakovani“ pod jedan naslov. Ovo rešenje je mnogo moćnije (doduše i komplikovanije za rad) ali ipak ima zamerki. Ako želite dobro, komforno rešenje sa lepim interfejsom moraćete se poslužiti nekim komercijalnim programom. U trećem delu opisujemo jedan takav program.