Digitalna foto mašina

Fuji Frontier 350

Fuji_Frontier350

Cena: 14.000€
Detaljnije informacije su ovde.

Zainteresovani mogu
poslati ponude ovde

Digitalna foto mašina Agfa D-Lab. 1
(Verzija BASIC)

Cena: 8500€
Detaljnije informacije su ovde.

Zainteresovani mogu
poslati ponude ovde

Ako ste prevideli...
  • Fotografija >> Manipulacije oblikom
    Do sada ste već prošli par vežbi koje su Vam dale osećaj šta sve može da se učini pomoću Photoshopa. A sada evo recepta za koji me pitaju gde god…
    Opširnije...
  • Fotografija >> Manipulacije oblikom

    Fotografije za lična dokumenta su idealna dopunska primena digitalne mini laboratorije i digitalnog fotoaparata u kombinaciji. Fotografišete osobu, ubacite karticu u čitač, pustite Frontier-u da izradi fotografiju koja…
    Opširnije...
  • Fotografija >> Manipulacije oblikom

    Prilikom fotografisanja objekata koji su velikih dimenzija ili pak objekata koji su nam blizu dolazi do deformacija njihovog izgleda na fotografiji. Ove deformacije su posledica nesafršenosti objektiva pomoću…
    Opširnije...

Foto mašina Agfa MSC 101d

Cena: 4500€
Detaljnije informacije su ovde.

Zainteresovani mogu
poslati ponude ovde

Početna Video Digitalni video na druge načine Kako se pravi 3D kompjuterska animacija ?

Kako se pravi 3D kompjuterska animacija ?



Na ovako pitanje ne postoji jednostavan odgovor. Proces izrade 3D animacije je dugorajan i radi se u nekoliko faza:
  • pisanje scenarija
  • crtanje story board-a koji zamenjuje knjigu snimanja koja postoji kod igranog filma
  • crtanje objekata
  • modelovanje 3D objekta ( u zavisnosti od namene objekat može da se kreira direktno u računaru ili da se prethodno napravi u glini ili nekom drugom vajarskom materijalu)
  • pravljenje tekstura (teksture su slike koje se «lepe» na objekat i na taj način «glume» kožu objektu)
  • poziconiranje tekstura na objekat
  • postavljanje objekata na scenu
  • dodeljivanje složene infrastrukture objektu ako je potrebno ( eng bones – kosti, dodeljuju se objektu ukoliko je potrebno da objekat radi komplikovane pokrete)
  • nameštanje jednostavnog kretanja objekata u sceni (transformacije kretanja po sve tri ose, transformacije rotacije po sve tri ose i transformacije skaliranja zapremine po sve tri ose)
  • postavljanje osvetljenja scene
  • postavljanje kamere u scenu
  • dodeljivanje materijala objektu (recimo da smo napravili stolicu, dodeli joj teksturu koja izgleda kao drvo, i obasjali je svetlom. Ukoliko nismo podesili karakteristike materijala stolica će biti neuverljiva. Dakle potrebno joj dodati atribute drveta, način na koji drvo odbija svetlost, koliko ima odsjaja, hrapavost nepoliranog dela drveta....)
  • dodavanje kompleksnog kretanja objekata (upotreba skeletnih sistema, ili upotreba matematičkih formula koje menjaju oblik u toku vremena, morfing objekata itd)
  • dodavanje sistema čestica (eng. particles-čestice) za simuliranje prirodnih pojava kao što su vatra, voda, dim ili magla
  • određivanje globalnih parametara za senčenje
  • određivanje parametara pojedinačnih objekata za senčenje
  • određivanje mesta na kojem će biti snimljena animacija
  • određivanje formata, veličine pojedinačne slike i načina kompresije u kojem će biti snimljena animacija
  • puštanje probne animacije u manjoj rezoluciji
  • ispravljanje grešaka u animaciji i ponovno puštanje probnih animacija dok se ne dobije ispravna animacija u manjoj rezoluciji
  • puštanje finalnog renderinga za dobijanje krajnjeg oblika animacije
  • ukoliko je potrebno finalni rendering se može dalje nadograđivati primenom kompozinga ili neke druge tehnike

I pored ogromnog broja koraka potrebnih da se dobije kvalitetan proizvod tj. 3D animacija neophodna je primena još mnogih tehnika i saradnja sa programima za montažu i digitalnu postprodukciju.



Na slici se vidi klasičan (tzv. 4 prozora) izgled jednog od najboljih programa za 3D animaciju pod imenom Maya. Primer pokazuje kako modelar gradi objekat u ovom slučaju stolarski čekić.



Na gornjoj slici se vidi izgled programa LightWave prilikom izrade animacije. Standardni izgled “4 prozora” ovde je zamenjen jednim velikim prozorom da bi animator mogao da vidi što više detalja koji mu omogućavaju pokretanje objekta na sceni.


Kompletna produkcija jednog filma, tv spota ili reklame postala je vrlo komplikovana i zahteva jako dobru saradnju puno ljudi. Scenarista treba da osmisli i napiše dobar scenario, režiser treba da tekst koji je dobio od scenariste pretoči u film. Pored sveg svog znanja potrebna mu je pomoć glumaca, snimatelja, ljudi koji se brinu o osvetljenju, tonskih snimatelja, šminkera da pomenem samo one koje se brinu o kreativnom delu filma. Kad se sve ovo dobro ukomponuje moguće je napraviti dobar film. Pravi problemi nastaju kad se na sve ovo doda i čitava armija ljudi koja se bavi kompjuterskom animacijom. Tu su crtači storyboarda, crtači likova, crtači pozadine, maketari, vajari, modelari, animatori, dizajneri, teksturisti, programeri za specijalne efekte, montažeri, dizajneri za postprodukciju...

Da bi svi ovi ljudi radili potrebno im je obezbediti i kvalitetan alat. Uglavnom se taj alat poistovećuje sa računarima i specijalističkim programima. Računari su uglavnom ono nešto što se zove – radna stanica. Moćna mašina nakrcana memorijom, diskovima uz specijalizovanu grafičku karticu uz koju vizuelazacija velikog broja poligona ne predstavlja problem. Uz svaku radnu stanicu nalaze se i specijalna pomagala. Crtači i dizajneri imaju velike table za crtanje koje su osetljive na intezitet dodira i pomoću njih može da se veoma kvalitetno imitira pravo “slikanje” temperama, sprejevima, ugljem ili nekim drugim sredstvima. Modelari imaju mehaničko-optičke uređaje pomoću koji lako mogu da prenose oblik koji su im napravili vajari. Animatori pored miša i tastature imaju i dodatne kontrolne uređaje pomoću kojih je lakše kontrolisati objekte na ekranu ili čak čitava odela koja kad se obuku na glumca prenose informacije o pokretu do računara koji onda to prosleđuje do već napravljenog objekta koji “imitira” čovekove pokrete. Svi ti računari su povezani u jednu jedinstvenu mrežu da bi učesnici u pravljenju filma mogli da razmenjuju informacije i da tako nastavljaju sa poslom gde je njihov prethodnik stao. Pošto su svi ti poslovi izuzetno zahtevni za računare, radnim stanicama pomažu i takozvani serveri. To su kompjuteri izuzetno velikih performansi. Često imaju po nekoliko desetina procesora koji paralelno rade isti posao da bi ga što više ubrzali. Najčešći posao takvih servera je rendering. Rendering ili senčenje je veoma vremenski zahtevan posao pa se dešava da firme naprave i rendering farme. Rendering farma je soba u kojoj se nalazi puno računara koji rade isti posao, renderuju ceo film, sličicu po sličicu (1 sekunda filma se sastoji od 24 sličice, što znači da za jedan sat treba izrendati 86400 sličica, a svaka sličica može da se renderuje i po više desetina sati na jednom serveru).

Kad sve ovo znate verovatno se pitate pa zašto sam to i pominjao. Pa, eto, 3D može da se radi i na mnogo nižem nivou, sa mnogo manje para i vremena a da rezultati opet budu lepi i korisni u našoj sopstvenoj produkciji. 3D animirana špica ili čak samo slova mogu doprineti da video produkcija bude bolja i lepša i da to vaš rad izdvaja od konkurencije.

Poslednje ažurirano (četvrtak, 21 maj 2009 00:48)

argaiv1502

 

Dodaj komentar


Bezbedonosni kod
Osveži

pretraga
Anketa!
Na sajtu treba više
 
Rang po Alexi