DiGiTaLNi KuVaR

P.S. Na samom početku moram da razjasnim neke stvari. Ovo što ćete na sajtu čitati su jednim dobrim delom "pretabani isečci" iz knjiga koje sam pisao. Tako da nemojte da se zbunite kada se u nekim delovima teksta pominje reč knjiga!

U knjizi ćete naći dosta korisnih podataka i "recepata" kako da uradite da Vaše fotografije izgledaju bolje a Vaše radnje da bolje posluju. Glavna prednost ove knjige nad čitavim morem knjiga koje se bave ovom tematikom je interaktivnost. Probali ste nešto, niste uspeli ili niste zadovoljni rezultatom, nema problema, okrenete telefon i javlja Vam se Vaš dobri duh koji će strpljivo da sasluša Vaše pitanje i da Vam da odgovor. Odgovor dolazi od nekog sa dugogodišnjim iskustvom u radu sa Adobe Photoshop-om, Fuji Frontier serijom mašina za izradu fotografija kao i iskustvom u prenošenju znanja na ljude koji se nisu baš previše bavili računarima sve dok ih novo "digitalno" vreme nije na to nateralo. Priznaćete da je ovo fantastična prednost u odnosu na bilo koju knjigu koju možete da kupite u knjižari. Knjiga je bazirana na radu u digitalnoj fotolaboratoriju koja za svoju osnovu koristi Fuji Film Frontier seriju digitalnih mašina ali sa sasvim malim odstupanjima mogu da je bez ikakvih problema koriste i oni korisnici koji rade sa Noritsu, Konica ili nekim drugim digitalnim fotolaboratorijama. Ova knjiga nije a nema ni pretenzije da zameni neku Photoshop Bibliju ili Fuji-jevu knjigu sa detaljnim uputstvima za rad koje imaju  četvorocifreni broj stranica. Ovo je najbrži način da savladate tačno one stvari koje su Vam potrebne za rad u fotolaboratoriji. Ako posle savladanih tehnika u ovoj knjizi radite lakše i brže (a to je merilo kvaliteta za tehničku literaturu) onda je ova knjiga pun pogodak. Želim Vam puno sreće u Vašem radu na savlađivanju malih "recepata" da biste postali veliki "kuvari".

Ova knjižica se sastoji iz tri dela.

• Prvi deo je za ljude koji su vlasnici foto radnji i žele da imaju što više informacija o novoj digitalnoj foto radnji jer bi želeli da investiraju u novu opremu. Tu su objašnjava šta sve od opreme treba da ima digitalna foto radnja, kakva znanja treba da imaju radnici zaposleni u njoj, kakva je finansijska matematika za amortizovanje mašina, gde, kako i zašto se reklamirati i još mnogo toga.
• Drugi deo je posvećen ljudima koji rade u "proizvodnji" i koji treba da znaju da tehnički odrade sve što se traži u jednoj modernoj foto radnji. Taj deo sam nazvao praktikum, i on se sastoji iz petnaestak vežbi i "receptura" za rad.
• Treći deo objašnjava osnove iz nekih drugih programa koji su neophodni za udoban rad.

Pre 2001. godine digitalni fotoaparati smatrani su skupim igračkama koji daju loše, razmazane, neuverljive rezultate koji se ne mogu meriti ni sa standardnim "lajka" aparatima a kamoli nečim ozbiljnijim. Jedan od glavnih razloga za taj stav je i naravno nemogućnost izrade fotografija na standardnom foto papiru. Medjutim digitalni foto aparati su uznapredovali, veličina CCD čipa se povećala, a najvažnije je da sada i kod nas postoji mogućnost da napravite dobru digitalnu fotografiju. Digitalne fotolaboratorije zasnovane na Fuji Frontier digitalnoj minilaboratoriji su konačno dostupne i u Jugoslaviji. Ovo minilaboratorije shvatite uslovno. Fizički, Fuji-ev bestceler Frontier zauzima malo prostora ali mogućnosti ove mašine su zaista neverovatne.

Do 2001. godine foto laboratorije koje su imale mogućnost da izrade "sliku iz fajla" a mogle su se na par mesta sresti u Jugoslaviji (Beograd, Bor, Paraćin) su analogne mašine različitih proizvodjača koje su imale digitalni dodatak zadužen da iskonvertuje sliku iz digitalnog zapisa i da je preobliči na neki način da bi je analogna mašina "razumela" i napravila fotografiju. Rezultati ovakvih vratolomija su bili "klimavi" a tehnologija je bila skupa i spora. Kompanija Fuji Film se odlučila za drugu strategiju. Ideja je bila da se razvije mašina koja radi potpuno digitalno, tj. mašina koja može da izradi digitalnu fotografiju direktno iz fajla bez nekih dodatnih mađioničarskih trikova ali i da se standardni negativi (kakve li hrabrosti) skeniraju i da se onda oni konvertuju u digitalni oblik koji je "razumljiv" ostatku mašine i tako da se izradjuju fotografije. Posle dugo godina razvoja Fuji je osmislio laser dovoljno precizan i izdržljiv da može da pravi fotografije beskompromisnog kvaliteta na klasičnom foto papiru.

Najčešća greška koju prave vlasnici novog digitalnog foto studija je zapošljavanje nove radne snage iz "kompjuteraškog" sveta. Druga greška proizilazi iz prve a to je očekivati od kompjuteraša da zna fotografski posao. Naravno, najbolje je imati iskusnog printeristu koji već radi pet godina i ima smisla za lepo a poznaje Photoshop kao svoj džep ali pošto je to malo verovatno evo moje preporuke. Dobar radnik, ako želi lako može da savlada neophodne Photoshop veštine a pošto već zna sve što je potrebno u foto radnji neće dolaziti do nesporazuma oko toga šta je bitno, kakva je boja lica, koji je redosled radnji prilikom pravljenja hemije za razvijačicu, koliko šta kome i slično. Kurs koji će obučiti dobrog printeristu da postane i vrlo upotrebljiv u digitalnoj foto radnji traje trideset sati. Ukoliko pre toga printerista nije imao baš nikakavo predznanje o računarima potrebno je još desetak sati obuke. Posle kursa je potrebno da neko vreme čovek provede u radu i vežbanju gradiva sa kursa pa će brzina, rutina i iskustvo doći sami od sebe. Šta možete da očekujete od ovako obučenog čoveka ? Posle obuke moći će da uradi retuš maturanata, da napravi fotomontažu, da napravi vrlo korektnu vizitkartu, da iskenira fotografiju ili štampani materijal, uradi kolornu korekciju, urađeni posao da snimi na cd ili da sve to pusti na Frontier. Pored čisto foto tehnika steći će i potrebna znanja za održavanje "higijene" na hard diskovima, saznaće kako pravilno da se koristi postojećom opremom i još puno toga. Zaključak je jednostavan. Dobar radnik (koji već radi u foto radnji duže od godinu dana) ukoliko želi može relativno lako i brzo da nauči potrebne veštine da postane dobar operater na računaru. Rekao sam operater a ne dizajner jer to ga ovaj kurs neće naučiti a ovo sam podvukao samo da ne bi bilo zabune oko cilja ovog kursa.

Na kraju i formula potrebnog vremena za stvaranje operatera u digitalnoj foto radnji:

• 10 sati pripremnog dela (ovo samo ukoliko ne postoji nikakvo predznanje u radu sa računarima)
• 30 sati kursa prvog nivoa (kurs koji će obučiti za sve uobičajene stvari u foto radnji)
• 3 meseca svakodnevnog rada na realnim zadacima u fotoradnji će stvoriti rutinu i brzinu.
   

Posle ovoga ukoliko postoji i ploter u radnji ne bi bilo loše imati i kurs drugog nivoa koji će poboljšati radne mogućnosti operatera u radu sa ploterom. Kurs drugog nivoa traje 10 sati.!

A sada nešto jako važno!

Garantujem da uz pomoć ove knjige i pet radnih dana provedenih na lokaciji gde se nalazi Frontier mogu da obučim svakog (ukoliko ima više od godinu dana radu u fotolaboratoriji na mestu printeriste) radnika potrebnim veštinama da može da obavi 80% poslova koji se mogu dobiti u modernoj digitalnoj foto laboratoriji. Onih preostalih 20% najviše zavise od kvaliteta radnika, dakle njegovog smisla za lepo i njegove preduzimljivosti.