WEB DESIGN SOFTWARE
for creating templates for JOOMLA
and themes for WORDPRESS


ctd_sign_transparency_215

Digitalna foto mašina

Fuji Frontier 350

Fuji_Frontier350

Cena: 14.000€
Detaljnije informacije su ovde.

Zainteresovani mogu
poslati ponude ovde

Ako ste prevideli...
Početna Audio Procesori za dinamičku obradu zvuka Procesori za svođenje dinamike signala

Procesori za svođenje dinamike signala

 

 

 

 

Procesori za svođenje dinamičkih vrednosti audio signala ili zvučnog događaja – kompresor i limiter redukuju ukupni dinamički opseg (odnosno amplitude) signala. Kako delovanjem uređaja za svođenje prirodnih dinamičkih vrednosti zvučnog događaja „glasniji“ signal postaje „tiši“, ukupan dinamički opseg odnosno razlika između „najglasnijeg“ i „najtišeg“ signala se ograničava na određene, zadate dinamičke vrednosti. Rezultat je da „tiši“ signali prividno postaju „glasniji“ i obrnuto, „glasniji“ signali odaju utisak manje „glasnih“. Drugim rečima, komprimovanjem dinamičkih vrednosti audio signala podiže se srednja vrednost nivoa, što doprinosi boljoj čujnosti (reprodukovane) informacije. Takođe, upotrebom procesora za svođenje dinamičkih vrednosti zvučnih događaja, nivo dinamički nekonzistentnih audio signala postaje ujednačeniji.

Osnovna_karakteristika_kompresora_slika18

 

Slika 18: Osnovna karakteristika kompresora

KOMPRESOR

Kompresija je proces redukovanja sudio signala.  U odnosu deo signala na koji se odnosi, kompresija može biti:

  1. Kompresija nadole – signal iznad određenog praga (threshold-a) se redukuje na niži nivo, dok niži  signali ispod praga ostaju netaknuti.  Ova kompresija se najčešće primenjuje.
  2. Kompresija nagore ili obrnuta kompresija – signal ispod određenog praga (thresholda) se pojačava na viši nivo, dok se viši signali iznad određenog threshold-a ne menjaju.
  3. Kombinacija ove dve – signal iznad threshold-a se redukuje na niži nivo, dok se signal ispod threshold-a pojačava na viši nivo.  Ova kompresija se primenjuje veoma retko.

Kompresija se radi iz estetskih razloga, zbog ograničenja audio sistema ili da se poboljša signal u bučnoj okolini.  U bučnom okruženju, pozadinska buka može nadjačati tiše zvuke.  Tako je  na primer slušanje muzike u automobilu, na određenom nivou gde su nam glasni zvuci slušljivi, tihe ne čujemo zbog buke motora, i obrnuto, na nivou gde tihe zvuke čujemo dovljno, glasni dobijaju ime preglasni.  Kompresija se koristi da sve partije u zvučnoj slici čujemo dovoljno dobro na istom nivou uređaja.

graficki_prikaz_delovanja_kompresora_slika19_mala

Slika 19:  Grafički prikaz delovanja kompresora (izlazni signal/vreme)

Dakle, kompresija redukuje nivo glasnijih zvukova, ali ne i tiših, stoga se nivo uređaja može podizati dok nam tiši zvuci ne postanu slušljivi.  Kompresor redukuje nivo audio signala ako njegova amplituda pređe određeni prag (threshold).  Vrednost redukcije nivoa audio signala je određena odnosnom (ratio).  Na primer, sa odnosom 4:1, kada je ulazni nivo 4 dB iznad threshold-a, izlazni će biti 1 dB iznad threshold-a, znači nivo će biti redukovan za 3 dB.  Kada je, za ovaj isti odnos, ulazni nivo 8 dB, izlazni će biti 2 dB, redukcija od 6 dB.

redukcija_nivoa_kod_kompresora_slika20

Slika 20: Redukcija nivoa kod kompresora

 

KONSTRUKCIJA KOMPRESORA

 

Ulaz signala u kompresor je spliter (razdelnik) koji šalje signal u pojačalo promenljivog nivoa i u side-chain, gde kontrolno kolo računa potrebnu vrednost redukcije nivoa. Izlaz iz kontrolnog kola određuje redukciju na pojačalu. Ovaj tip se zove feed-forward i koristi se na većini današnjih kompresora. Raniji kompresori su bili bazirani na feedback tipu, gde je signal, koji kontroliše kontrolno kolo, uziman sa izlaza iz pojačala. Na slici br. se vide šematski prikaz ova dva sistema.

 

Sematski_prikaz_feed_kompresora_slika21_mala

Slika 21: Šematski prikaz feed-forward i feedback tipova kompresora

Pojačalo sa promenljivim nivoom je komponenta koja redukuje nivo audio signala. Brojne su tehnologije koje se koriste u ovu svrhu, svaka sa svojim prednostima i nedostacima. Evo nekih od njih:
  • Vakuumske cevi se koriste u konfiguraciji koja se zove „variable-mu“ gde se napon na cevi koristi za promenu nivoa.
  • VCA (naponski kontrolisana pojačala) kod kojih se nivo redukuje kako snaga ulaznog signala raste
  • Optički kompresori koriste LDR (light sensitive resistor), otpornike osetljive na svetlost i male lampe (LED ili elektroluminiscentni panel) da kreiraju promene u nivou signala. Veruje se da ova tehnologija daje „mekšu“ karakteristiku signala, zbog vremena odziva svetlosti i otpornika na kontrolama attack i release.
  • FET (field-effect transistor) tehnologija se bazira na električnom polju. Najčešća primena ove tehnologije je u MOSFET procesorima.
  • Diodni most (diode bridge) tehnologija predstavlja četiri premošćene diode. Na ovaj način se isti polaritet izlaznog napona vezuje za svaki polaritet ulaznog napona.

 

 

VCA (Voltage Controlled Amplifier)

Osnovni deo tipičnog procesora za svođenje dinamike signala je naponski kontrolisani pojačivač, skraćeno VCA. VCA reaguje na promene napona audio signala na jednom od svojih ulaza:

  • na ulazu procesora za svođenje dinamike signala, ili
  • na ulazu side-chain return-a odnosno control input-a (vidi sliku br. )

 

Ako je y signal na izlazu kompresora/limitera, a x signal na ulazu kompresora/limitera ili control ulazu, princip rada procesora za svođenje dinamike signala se može matematički izraziti na sledeći način: y = x ÷ n . Izraz y = x ÷ n predstavlja prenosnu karakteristiku procesora za svođenje dinamičkih vrednosti audio signala u zadate (dinamičke) vrednosti.

 

Primer: Ako napon audio signala na ulazu u kompresora/limitera ili control input jednog VCA odnosa kompresije n = 2 , poraste-opadne za ±6 dB, napon signala na izlazu kompresora/limitera će se promeniti za: y = 6 dB ÷ 2 = ± 3 dB.

 

Izraz n ÷1 se naziva odnos kompresije (eng. compression ratio), a n „stepen svođenja“ dinamike signala i predstavlja odnos nivoa ulaznog prema izlaznom signalu. „Stepen svođenja“ kompresora (n) obično ima vrednosti veće od 1, a manje ili jednake od 8 – 10, odnosno: 1 < n ≤ 8-10. „Stepen svođenja limitera (n) najčešće ima vrednosti 8 – 10 pa i do + ∞, odnosno 8 – 10 < n ≤ + ∞ . Na slici br. dat je grafički prikaz delovanja kompresora odnosa kompresije 2:1 i limitera 20:1.

 

graficki_prikaz_delovanja_kompresora_slika22

Slika 22: Grafički prikaz delovanja kompresora

 

Unity gain (U) predstavlja nealterovani signal, odnosno: y = x, signal na ulazu kompresora/limitera (x) jednak je signalu izlaza na kompresora/limitera (y).

LIMITER

Limiter je regulator koji, do neke tačke visine ulaznog signala, jednoliko i normalno pojačava svaki signal sa A = 1, a nakon te tačke, sve signale koji nailaze sa većim nivoom, ograničava tako da nikada ne pređu neku jasno određenu vrednost (obično +6dBm ili 1,55 V). Karakteristiku limitera i uslov koji on mora zadovoljiti, vidimo na slici br. .

podrucje_rada_limitera_slika_23

Slika 23 : Područje rada limitera

 

Limiter zadovljava tehničke norme i zahteve ako, uz povećanje od 30 dB od granične vrednosti, povećanje izalznog napona ne postane veće od 1 dB. Vreme brzine reakcije uređaja bira se tako da iznosi oko 1 milisekundu, a vreme povrata je veće i iznosi obično od 0,5 do 2 sekunde. Kako izgleda brzina rekacije limitera uz dopušteno prekoračenje, pokazuje slika br. . U svom području rada limiter ne sme imati veće izobličenje od 1 %.

vreme_reakcije_limitera_slika24

Slika 24: Vreme reakcije limitera

 

Kompresor i limiter ne razlikuju se u procesingu samog signala, sem u odnosu kompresije. Limiter je u kompresor sa velikim odnosom kompresije i brzim attack-om. U toku sakupljanja materijala za ovaj rad naišao sam na nekoliko podataka o tome, koji je to zapravo odnos kompresije koji se smatra limitovanjem. Većina smatra odnos 10 : 1 i više za limitovanje, iako nema strogo određenog pravila. Ipak postoji „jako“ i „slabo“ limitovanje. Što je „jači“ limiter, veći je i odnos, a attack i release brži.

uporedni_prikaz_limitovanja_slika_25_mala

Slika 25: Uporedni grafički prikaz limitovanja i klipovanja (clipping)

Brickwall (zid) limitovanje ima velik odnos i veoma brz attack. Ovo obezbeđuje to da audio signal nikad ne pređe threshold. Odnos od 20 : 1, pa sve do ∞ : 1 se smatra brickwall limitovanjem. Rezultati ovakvog načina limitovanja nisu prijatni za ljudsko uho, i više se koriste kao poslednja linija zaštite na ozvučenjima na live i broadcast sistemima nego kao alat za obradu zvuka. Neki proizvođači consumer uređaja ugrađuju neku vrstu limitera. Sony koristi AVLS (Automatic Volume Limiter System) na Play Station Portable.

Limiter nikad ne može da radi kao kompresor, ali svaki kompresor može da radi i kao limiter.

proces_kompresovanja_slika26

Slika 26: Proces kompresovanja (gore) i limitovanja (dole)

KOMPRESOR vs. LIMITER

Kao što smo videli, svrha limitera je da ne dopusti da se pređe određeni nivo audio signala. Kod njega mali signali ostaju uvek mali, dok se oni preveliki ograničavaju u veličini da ne pređu određenu vrednost. Kada želimo male signale učiniti većim, a istovremeno ne želimo dopustiti da veliki signali postanu preterano veliki, ili čak da ne pređu neki fiksnu vrednost, tada se koristimo uređajem koji nazivamo kompresor. Karakteristika koja zadovoljava takve uslove, ima nešto drugačiji oblik nego u odnosu na karakteristiku limitera. Takvu osnovnu karakteristiku vidimo na slici br. , a upoređivanje karakteristika linearnog pojačala, limitera i kompresora na slici br. .

 

karakteristike_pojacala_limitera_kompresora_slika27mala

Slika 27: Uporedne karakteristike pojačala, limitera i kompresora

Kod karakteristike kompresora možemo u početku uočiti strmi uspon pravca pojačanja, što znači da u tom području imamo pojačavanja svih signala koji ulaze u kompresor sa malim nivoom. Nakon ovog područja, sledi smanjivanje uspona pravca pojačanja, što znači i smanjivanje pojačanja kako signal raste. Tačnije, u jednom području u kojem signali imaju srednju vrednost nivoa, ne dolazi do pojačavanja, već signali izlaze iz kompresora sa istim nivoom sa kojim su i ušli. Treći deo karakteristike ima vrlo položen oblik koji predstavlja smanjivanje signala sa velikim nivoima, što su signali veći, izlaze iz kompresora više smanjeni. Dakle, zadnji deo karakteristike kompresora može biti potpuno horizontalan i delovati kao limiter, tako da signal, bez obzira koliko poraste, ne može preći određenu vrednost. Na slici br. vidimo karakteritiku jednog takvog kompresora.

karakteristika_parametri_regulacije_kompresora_slika28

Slika 28: Karakteristika i parametri regulacije kompresora

Početak karakteristike se kreće pravcem nagiba 45˚, što znači da nema pojačanja kako se ne bi pojačavali signali čiji je nivo na visini šuma. Nakon toga, dolazi područje sa jakim nagibom pravca pojačanja koji je veći od 45˚, što znači da dolazi do pojačanja signala koji imaju vrlo mali nivo, i ovo je područje ekspanzije. Dalji tok karakteristike je ponovo pravac nagiba od 45˚, što znači da signali sa srednjim nivoom nemaju pojačanja. Sledeći deo karakteristike je pravac koji ima ugao nagiba mani od 45˚, što znači da se smanjuju signali sa većim nivoom, pa izlaze oslabljeni, i ovo se naziva područje kompresije. Poslednji deo karakteristike je horizontalni pravac i deluje kao limiter, tj. onemogućuje da porast signala na ulazu izazove prelaz nivoa signala preko neke određene vrednosti. Osim toga kompresor ima mogućnost menjanja svake od tih karakteristika u određenim granicama. Na slici br. prikazano je 6 slučajeva mogućih promena karakteristika.

promene_pojedinih_parametara_kompresora_slika29mala

Slika 29: Promene pojedinih parametara kompresora

Na slici 1 vidimo mogućnost menjanja „hub-a“ (zamaha kompresije), koji se kreće u granicama od 0 do 18 dB. Ovom veličinom se određuje ulazni nivo kod koga počinje kompresija, odnosno gde se završava ekspanzija audio signala. Menjanjem veličine zamaha, delujemo na dinamiku signala između područja ekspandera i kompresora.

Na slici 2 vidi se mogućnost promene odnosa kompresije. Ustvari to je promena nagiba pravca kompresije. Odnos kompresije se može menjati od 1,5 : 1 do 4 :1. Tim se odnosom određuje redukcija dinamike izlaznog signala, u odnosu prema ulaznom. Tačnije, taj odnos određuje za koliko dB promene signala na ulazu postižemo promenu od 1 dB na izlazu. Ako je npr. odnos 2 : 1, to znači da će skok od 6 dB na ulazu, proizvesti promenu od 3 dB na izlazu.

Na slici 3 vidimo promenu rotacione tačke karakteristike kompresije. Područje promene se kreće od – 6 dB do – 1,5 dB, što znači da se polje kompresora može u tim granicama relativno pomeriti prema ekspanderu ili limiteru.

Na slici 4 prikazana je mogućnost pomeranja praga limitera. Ta vrednost određuje izlazni napon kod koga počinje limitovanje. Raspon pomeranja praga je od – 2 dB do + 7,5 dB i odnosi se na efektivnu vršnu vrednost signala.

Na slici 5 imamo mogućnosti pomeranja praga ekspandera. Time određujemo onaj ulazni nivo ispod kog sistem kompresora svaki ulazni signal smatra za šum ili smetnju. Ispod tog nivoa je pojačanje od 0 dB, a iznad praga ekspandera, pojačanje raste sa povećanjem ulaznog signala do veličine zamaha. Granice pomeranja praga se kreću između – 55 dB i – 35 dB.

Na slici 6 prikazan je odnos ekspanzije i mogućnost njegove promene. To je zapravo promena pravca karakteristike ekspanzije koje može birati dva stepena. Jedan je odnos 1,5 : 1, a drugi 2,5 : 1. Kod odnosa 2,5 : 1, na primer, menja se signal na izlazu za 5 dB ako se ulazni signal menja za 2 dB.

 

Kao limiter, sistem reaguje na vršne vrednosti signala. To je primenjeno zato što limiter mora voditi računa o vrhovima signala, da ne dođe do premodulacije. Za razliku od limitera, kompresor i ekspander regulišu utisak glasnoće. Osim toga ekspander mora još razlikovati šum od signala i ne sme delovati na vršne vrednosti šuma.

 

<!-- /* Font Definitions */ @font-face {font-family:Wingdings; panose-1:5 0 0 0 0 0 0 0 0 0; mso-font-charset:2; mso-generic-font-family:auto; mso-font-pitch:variable; mso-font-signature:0 268435456 0 0 -2147483648 0;} @font-face {font-family:"Cambria Math"; panose-1:2 4 5 3 5 4 6 3 2 4; mso-font-charset:0; mso-generic-font-family:roman; mso-font-pitch:variable; mso-font-signature:-1610611985 1107304683 0 0 159 0;} /* Style Definitions */ p.MsoNormal, li.MsoNormal, div.MsoNormal {mso-style-unhide:no; mso-style-qformat:yes; mso-style-parent:""; margin:0in; margin-bottom:.0001pt; mso-pagination:widow-orphan; font-size:12.0pt; font-family:"Times New Roman","serif"; mso-fareast-font-family:"Times New Roman";} .MsoChpDefault {mso-style-type:export-only; mso-default-props:yes; font-size:10.0pt; mso-ansi-font-size:10.0pt; mso-bidi-font-size:10.0pt;} @page Section1 {size:8.5in 11.0in; margin:1.0in 1.0in 1.0in 1.0in; mso-header-margin:.5in; mso-footer-margin:.5in; mso-paper-source:0;} div.Section1 {page:Section1;} /* List Definitions */ @list l0 {mso-list-id:1551333606; mso-list-type:hybrid; mso-list-template-ids:-1240850888 -1065469878 67698691 67698693 67698689 67698691 67698693 67698689 67698691 67698693;} @list l0:level1 {mso-level-start-at:2; mso-level-number-format:bullet; mso-level-text:-; mso-level-tab-stop:.5in; mso-level-number-position:left; text-indent:-.25in; font-family:"Times New Roman","serif"; mso-fareast-font-family:"Times New Roman";} ol {margin-bottom:0in;} ul {margin-bottom:0in;} -->

KONTROLA RADA PROCESORA ZA SVOĐENJE DINAMIKE SIGNALA

 

tipican_kompresor_limiter_kontrole_rada_slika30mala

Slika 30: Tipičan kompresor/limiter i njegove kontrole rada

 

PRAG KOMPRESIJE (THRESHOLD) – nivo ulaznog audio signala koji aktivira rad kompresora. Određuje koji deo signala sa ulaza kompresora/limitera će biti ograničen na određene, zadate dinamičke vrednosti, a koji deo signala ostaje nepromenjen. Kompresor/limiter svodi samo dinamičke vrednosti audio signala iznad threshold-a, štto je prikazano na slici br. .Izražava se u decibelima (dB). Ako je threshold niže, znači da će veći deo signala biti tretiran kompresijom i obrnuto.

procesiranje_istog_signala_razlicitim_nivoom_threshold-a_slika31mala

Slika 31: Procesiranje istog signala sa različitim nivoom threshold-a

ODNOS KOMPRESIJE (COMPRESSION RATIO) – predstavlja odnos izlaznog nivoa prema ulaznom signalu kompresora/limitera, odnos ulaznog i izlaznog signala (input/output) iznad thresholda. Najviši odnos je ∞ : 1, a najčešće se postiže odnosom 60 : 1, i efektno sabija bilo koji signal iznad threshold-a na nivo samog threshold-a.

procesiranje_istog_signala_slika32mala

Slika 32: Procesiranje istog signala različitim odnosima(ratio) kompresije

 

ATTACK – vreme potrebno procesoru da se aktivira od trenutka kada ulazni signal „pređe“ prag kompresije (threshold) odnosno brzina kojom će kompresor/limiter da se aktivira za signale iznad threshold-a

grafigki_prikaz_delovanja_kompresora_slika33mala

Slika 33: Grafički prikaz delovanja kompresora (izlazni nivo/vreme)

 

RELEASE – vreme potrebno procesoru da prestane da deluje od trenutka kada ulazni signal opadne ispod praga kompresije odnosno brzina kojom će kompresor/limiter prestati da deluje od trenutka kada signal opadne ispod threshold-a.

Kompresor može da ima onoliki stepen kontrole koliko brzo reaguje na promene amplituda. Attack je period kada kompresor povećava redukciju nivoa da bi postigao nivo određen odnosnom kompresije. Release je vremenski period kada kompresor smanjuje redukciju nivoa, momenat kada nivo opadne ispod threshold-a. Dužina oba perioda je određena premenama signala i željenom redukcijom nivoa. Zbog lakšeg korišćenja, obe kontrlole su označene u jedinicama vremena (najčešće milisekundama). Biranjem određene vrednosti, biramo vreme za koje će signal opasti ili porasti u decibelima (dB). Proizvođači najčešće uzimaju 10 dB za tu nominalnu vrednost promene. Tako na primer, ako je attack namešten na 1 ms, biće potrebna jedna milisekunda da redukcija nivoa poraste sa 0 dB na 10 dB, i 2 ms da poraste sa 0 db na 20 dB itd.

U mnogim kompresorima attack i release funkcije su podesive od strane korisnika. Neki kompresori, ipak, imaju attack i release određene samom konstrukcijom i ne mogu se podešavati. U nekim slučajevima attack i release su automatski, odnosno programirani, što znači da se ta vremena menjaju u zavisnosti od ulaznog signala

MODULOMETAR (METER) – očitava signal na ulazu ili signal na izlazu kompresora/limitera (bira se preklopnikom IN/OUT). Modulometar takođe može da očitava i nivo svođenja dinamike signala kompresora/limitera (bira se preklopnikom GR, skraćeno od gain reduction)

PEAK/RMS preklopnik – određuje da li kompresor/limiter prati promene vršnih vrednosti signala ili kombinaciju vršne vrednosti i trajanja signala, odnosno srednja vrednost (eng. Root Mean Square, skraćeno RMS) signala.

AUTO – kada se ova funkcija aktivira odgovarajućim preklopnikom, kompresor/limiter analizira ulazni signal i automatski određuje vrednosti ATTACK i RELEASE parametara.

HARD/SOFT KNEE – kada je odgovarajući preklopnik u HARD ili SOFT KNEE položaju, procesor za svođenje dinamike signala određuje da li je prelazak sa unity gain-a (U) na komprimovane/limitovane (svedene) dinamičke vrednosti signala postupan ili je ovaj prelazak nagao (prikazano na slici br. ). Ova kontrola određuje da li će prelaz preko threshold-a biti oštar ili blag. Soft knee polako povećava odnos kompresije kako signal raste i dovodi ga do određenog odnosa definisanog od strane korisnika uređaja. Soft knee „umekšava“ promenu sa nekompresovanog na kompresovani signal, posebno kod viših odnosa kompresije, gde se ta promena više primeti.

graficki_prikaz_hard_soft_knee_delovanja_slika34

Slika 34: Grafički prikaz hard i soft knee delovanja

 

MAKEUP GAIN (ili OUTPUT LEVEL) – omogućava da se raspon amplituda signala dobijen svođenjem „prirodne“ dinamike signala u zadate granice dodatno podigne ili utiša.

LINK – kada se ova funkcija aktivira odgovarajućim preklopnikom, dva mono procesora za svođenje dinamike signala se povezuju u jedinstven, stereo procesor. U tom slučaju, aktivne su samo kontrole rada jednog od dva mono kompresora/limitera.

Iz grafičkog prikaza delovanja kompresora/limitera (slike br. i br.) se vidi da je jedna od osnovnih funkcija limitera sprečavanje pojave izobličenja audio signala koja se javljaju pri velikim amplitudama.

Kompresor u stereo link modu primenjuje sve parametre redukcije nivoa na oba kanala. Ovo se radi da bi se izbegla promena zvučne slike, koje se može desiti ako se svaki kanal kompresuje posebno. Stereo link se može postići na dva načina:

  • kompresor sabira u mono, levi i desni kanal na ulazu, gde su kontrole levog kanala u funkciji oba kanala
  • kompresor računa potrebnu vrednost redukcije nivoa nezavisno za svaki kanal i onda primenjuje nejveću vrednost redukcije nivoa na oba kanala

PEAK vs. RMS OČITAVANJE

Kompresori sa očitavanjem peak-a reaguju momentalno na ulazni nivo signala. Dok obezbeđuje bolju kontrolu vršnih vrednosti signala, ova vrsta očitavanja može dovesti do veoma brzih promena u redukciji nivoa, a ovo opet do više čujne kompresije ili čak i do distorzije audio signala. Neki kompresori imaju merenje prosečnih vrednosti (RMS) ulaznog signala pre nego što nivo bude upoređen sa onim iznad threshold-a. Ovo dozvoljava dosta „mekšu“ kompresiju, koja više odgovara našoj percepciji zvučne slike.

LOOK-AHEAD (PREDVIĐANJE)

Look-ahead funkcija je konstruisana da prevaziđe problem kompromisa između sporog attack-a, koji proizvodi „mekane“ promene nivoa, i brzog attack-a, koji je sposoban da registruje brze tranzijente. Ova funkcija ne predviđa budućnost. Zapravo se ulazni signal deli, i jedna strana se redukuje sa kašnjenjem, dok se druga strana signala koristi za redukciju prvog signala koji i ide na izlaz iz uređaja. Na ovaj način se dobija sporiji attack koji može da uhvati i brze promene, samim tim i prirodnija kompresija. Ali cena toga je kašnnjenje uređaja, odnosno signala.

SIDE-CHAIN

Side-chain koristi nivo signala nekog drugog ulaza (uređaja) ili isfiltriranu verziju originalnog signala da bi kontrolisao nivo originalnog signala. Kada je eksterni signal jači, jača je i kompresija. Side-chain sklop je čest u DJ miksetama na mikrofonskom kanalu. Ovo je potrebno da se nivo automatski utiša kad DJ govori. To se postiže tako što se signal sa mikrofonskog kanala konvertuje u linijski i šalje na ulaz side-chain kompresora. Side-chain kompresor koji ima EQ kontrole može da se koristi da redukuje nivo signala u određenom frekvencijskom području. Takav kompresor se može koristiti kao de-esser, redukujući nivo sibilanata u rasponu od 6 – 9 kHz.

blok_sema_sidechain-a_slika35mala

Slika 35: Blok šema sidechain-a

 

VCA (Voltage Controlled Amplifier) odnosno naponski kontrolisani pojačivač predstavlja sastavni deo svakog amplitudnog procesora audio signala. VCA reaguje na promene napona svog ulaznog stepena. Audio signal na ulazu VCA može da bude signal ulaznog stepena amplitudnog procesora ili signal na side-chain return-u odnosno control input-u, kao što je prikazano na slici br. . Ako nema signala na side-chain return-u odnosno control input-u, onda VCA kontroliše signal sa ulaza procesora za dinamičku obradu zvuka. Kada signal postoji na side-chain return-u odnosno control input-u, onda signal sa ulaza procesora za dinamičku obradu zvuka nema uticaj na rad VCA. U tom slučaju naponski kontrolisani pojačivač reguliše nivo signala ulaznog stepena procesora za dinamičku obradu signala u skladu sa promenama signala na side-chain return-u odnosno control input-u.

blok_sema_VCA_konstrukcije_kompresora_Slika36mala

Slika 36: Blok šema VCA konstrukcije kompresora

Iako uređaji pod nazivom de-eser (de-esser) i daker (ducker) postoje kao zasebne jedinice, upotrebom side-chain-a (sreću se još i nazivi key ili control loop input) i kompresor može da se ponaša kao de-eser ili daker.

De-eser se može napraviti od standardnog kompresora i ekvilajzera koji šalje signal sa pojačanim rasponom od 6 – 9 kHz u side-chain input na kompresoru.

Side-chain se koristi u muzičkoj produkciji da sačuva bas ili neke padove dovoljno glasne. To se postiže tako što se ritam sekcija pojavi na ulazu u side-chain kompresora i na taj način diktira redukciju nivoa u ritmu.

Stereo kompresor bez side-chain-a se može koristiti kao mono kompresor sa side-chain-om. Side-chain signal se šalje u prvi ulaz stereo kompresora dok se signal koji se kompresuje šalje na ulaz i izlaz drugog kanala kompresora.

 

PARALELNA KOMPRESIJA

Paralelna kompresija je tehnika ubacivanja kompresora u paralelnu vezu signala. Ova tehnika daje kontrolu dinamike bez propratnih neželjenih efekata, pod uslovom da je odnos kompresije relativno nizak i kompresor zvuči relativno prirodno. Sa druge strane, velik odnos kompresije može biti odabran na jednom od dva paralelna signala. Ovo se koristi na nekim koncertnim miksetama i umetnički ekekat dobijen ovom tehnikom se zove njujorška kompresija (New York compression). Kombinovanje linearnog signala sa kompresorom, nakon koga sledi redukovanje izlaznog nivoa kompresovanog signala, rezultuje povećanjem detalja u zvučnoj slici koji su nižeg nivoa, ali bez redukcije vršnih vrednosti signala. Ova tehnika je korisna za kompresovani sadržaj, uprkos ukupnoj redukciji dinamike.

 

MULTIBAND KOMPRESIJA

Multiband kompresori mogu da se ponašaju različito unutar različitih frekvencijskih opsega (band-ova). Prednost multiband kompresije je u tome da ako se signal menja unutar jednog opsega, neće doći do promene ostatka signala nakon redukcije.

Multiband kompresori rade tako što prvo razdvoje signal kroz brojne filtere odnosno skretnice. Frekvencija raspona (band-a) može biti promenljiva. Nakon toga, svaki signal prolazi kroz sopstvenu kompresiju i nezavisno može biti podešen kroz threshold, ratio, attack i release. Signali se onda sabiraju kroz limiter da se osigura da ne dođe do prevelikih vršnih vrednosti izlaznog signala.

cakewalk_sonitus_multiband_kompresor_slika37_mala

Slika 37: Cakewalk Sonitus Multiband (5-band) kompresor plug-in

Multiband kompresori su pre svega alat za mastering, ali njihova upotreba kao plug-in-ova u DAW okruženju ih polako stavlja i u funkciju alata za miks. Plug-in-ovi ili DSP emulacije multiband kompresora mogu biti kompleksne, sa mnogo band-ova i opcija, i zahtevaju odgovarajuću snagu kompjutera.

Multiband kompresori se često koriste na radio stanicama, FM i AM podjednako, da bi povećali glasnoću i domet radio signala bez straha od premodulacije. Imati glasnu stanicu je dobro oružje u borbi protiv konkurencije. Ipak, podešavanje multiband kompresora zahteva određen osećaj za estetiku, dosta vremena i dobar par senzora za zvuk – ušiju. Zato konstantno menjanje spektralnog balansa između band-ova može imati ekvilajzer efekat na izlazu, dinamički modifikovati frekvenciju. Dalji razvoj ovakvog pristupa je programirani procesing, kod kojeg bi se parametri multiband procesora automatski menjali unutar određenih vrednosti, a sve to u funkciji određenog stila muzike koja se pušta, emisije koja ide ili doba dana kada se program emituje.

 

SERIJSKA KOMPRESIJA

Serijska kompresija je tehnika koja se koristi kod snimanja i miksa. Serijska kompresija se postiže tako što se redno vežu dva različita kompresora. Jedan kompresor stabilizuje dinamički opseg, dok drugi agresivnije kompresuje jače vršne vrednosti. Ova kombinacija vezivanja dva kompresora je česta u upotrebi označenoj kao „kompresor-limiter“, gde je RMS kompresor direktno praćen peak limiterom, radi zaštite od prejakog signala. Ako se koristi pravilno, čak i jaka serijska kompresija može zvučati veoma prirodno na takav način da to nije moguće postići jednim kompresorom. Ova tehnika se često koristi kod amplitudno nepredvidivih vokala, gitare, itd.

 

UPOTREBA KOMPRESORA

Kompresor treba koristiti mudro, kako za redukovanje dinamičkog opsega izvornog materijala, tako za optimalno snimanje na medije sa većim dinamičkim ograničenjima nego što ih ima izvorni signal ili za promenu karaktera samog instrumenta koji se snima.

Pre svega treba odlučiti da li nam je kompresija uopšte potrebna . Komercijalni snimci su već kompresovani, tako da je pitanje da li uopšte treba dodavati još kompresije? Pre korišćenja, kompresor bi trebalo povezati na pravo mesto u audio lancu.

JAVNI PROSTORI

Kompresija se često koristi da napravi muziku glasnijom bez povećanja vršnih vrednosti. Kompresovanjem najglasnijih signala, postalo je moguće dići celokupni nivo signala bez prelaska gornje granice dinamike uređaja za reprodukciju odnosno medija. Relativno tihi zvuci postaju glasniji, dok glasni ostaju nepromenjeni.

Zbog ovih karakteristika, kompresija se često primenjuje u audio sistemima restorana, kafe-klubova, aerodroma, stanica, i sličnih javnih prostora, gde se muzika emituje na relativno niskom nivou i mora biti kompresovana, ne samo da bi nivo bio konstantan, nego i da bi tiše partije muzičkih numera bile čujne, odnosno da bi bile više od nivoa ambijentalne buke.

Kompresija se koristi i da se, redukcijom dinamičkog opsega, poveća prosečan izlazni nivo pojačala za 50 – 100 %. Za razglasne i evakucione sisteme, ovo dodaje jasnoću u bučnom okruženju i, sa ekonomske strane, smanjuje broj potrebnih pojačala za određeni audio sistem.

MUZIČKA PRODUKCIJA

Kompresija se često koristi u muzičkoj produkciji, da bi se razna izvođenja više usaglasila u zadatom dinamičkom opsegu i da bi konačni miks bolje „legao“ sa ostalim instrumentima i svi zvučni detalji bili dovoljno izraženi. Vokalna izvođenja u rok i pop muzici se obično kompresuju da bi bila dovoljno istaknuta i čista u odnosu na okružujuće instrumente u matrici.

Kompresija se takođe koristi na instrumentima kao efekat, ali ne samo da bi pojačala glasnoću instrumenta. Na primer perkusivni instrumenti imaju kratak odzvuk (decay), ali kompresor može da učini da njihov zvuk traje znatno duže. Gitara se često kompresuje da bi se dobio puniji, zvuk koji duže traje.

Kompresor se može koristiti da redukuje sibilante u vokalima kontrolišući kompresor preko ekvilajzera, tako da jedino kritične frekvencije aktiviraju kompresor. Ako nisu provereni, sibilanti mogu da izazovi distorziju, čak i pri niskim nivoima. Ovakav kompresor se zove de-eser.

BROADCAST

Kompresori imaju najveću primenu u broadcast-u. Pre svega da redukuju dinamički opseg medija sa kojih se emituje muzika (obično CD-a) na dinamički opseg predajnika. U većini zemalja limit signala koji se prenosi je strogo propisana vrednost. Naravno, ovi limiti su zadovoljeni uređajima u audio lancu stanice.

Kao što je već napomenuto, upotreba kompresora za povećanje glasnoće programa omiljeni je trik broadcaster-a. Njihova namera je da radio program zvuči najglasnije na istom nivou u odnosu na ostale stanice. Cilj je da se napravi što je moguće više kompresovan program na zadatom nivou slušanja. Ovo je započelo još 60-ih godina prošlog veka kada je rock muzika ušla na AM radio. AM broadcaster-i nisu imali odbojnost prema jakoj kompresiji, jer je AM ionako imao uži dinamički opseg. Gates Sta-level je bio često korišćen kompresor, koji je redukovao visoke frekvencije dok bi niske dodavao kako bi se dobio „masniji“ zvuk sa povećanom energijom pri slušanju na istom nivou.

Šezdesetih godina stil radio voditelja i DJ-eva se promenio, odnosno promenio se stil samog emitovanog programa. Javiila se potreba da se priča preko muzičke podloge. Sa ispravnim podešavanjem kompresora, voditelj je mogao biti „umiksovan“ u muziku, što je bilo estetski prihvatljivije nego da muzika bude znatno nižeg nivoa od govora. Ovo je dovelo do toga da je energija zvuka koji se prenosio postala jača.

Kako se rok muzika proširila na FM talase sredinom 60-ih, CBS Volumax/Audimax je postao omiljeni kompresor u radio stanicama, zbog toga što je dizao nivo signala, ukoliko je to bilo moguće. Rezultat je bio taj da nije dizao nemodulisan signal, kao što su to radili mnogi uređaji pre njega, izbegavajući na taj način dizanje šuma,. Ipak, Audimax je pravio nervirajući efekat „usisavanja“ i „pumpanja“, ako bi se opterećivao.

Da bi se postigla konstantna modulacija (nivo) prema slušaocima, kompresija radi protiv šireg dinamičkog opsega FM-a u odnosu na AM, što je prvenstveno jedna od glavnih karakteristika FM-a. Zbog toga, stanice koje su puštale klasičnu i laganiju muziku izbegavaju jaku kompresiju, pa čak izbegavaju i kompresiju uopšte. Otuda, slušaoci ovakvih radio stanica, posebno u automobilu, moraju stalno kontrolisati nivo slušanja, boreći se na taj način sa ambientalnom bukom i prejakim nivoom naizmenično.

MARKETING

Sa napretkom CD-a i digitalne muzike uopšte, izdavačke kuće, audio inženjeri, kao i sami izvođači, postepeno su dizali ukupni nivo svojih snimaka, odnosno albuma. Ranije bi samo dizali nivo do one tačke gde bi najglasniji momenat u snimku došao do gornje granice dinamike medija, ali u poslednje vreme koriste se veći odnosi kompresije i limitovanja u toku samog miksa, tj. masterovanja. Kompresioni algoritmi se napravljeni tako da odgovore zadatku maksimalnog nivoa u digitalnom protoku informacija. Jako limitovanje (hard clipping) može rezultovati degradiranjem opšte zvučne slike. Nastojanja da se podigne opšti nivo zvuka, odnosno audio signala, nazvan je „ratom glasnoće“.

Većina reklamnih TV spotova je jako kompresovana (u dinamičkom opsegu ne većem od 3dB!) kako bi postigla maksimalan nivo, a opet ostala u dozvoljenim granicama. Ovo objašnjava hronični problem koji TV gledaoci imaju poslednjih godina. Dok se reklamni spotovi podvrgavaju jakoj kompresiji, TV program uopšte, naročito stariji filmovi, su ili blago kompresovani ili uopšte nisu kompresovani. Ovo rezultira time da momenat kada počnu reklame izaziva negativan „boom efekat“ kod gledalaca. Ovaj problem je teško rešiti, zato što većina TV programa ima malo audio energije u sebi. Dakle, nema mnogo toga što se elektronski može pojačati kompresorom, u pokušaju da se izjednači nivo. Čak i preko kablovske distribucije postoje veoma velike razlike između nivoa TV kanala. To predstavlja zaseban problem.

KOMPRESORI ZA SOFTVERSKE AUDIO PLEJERE

Mnogi audio plejeri su podržani dodatnim plaginovima koji služe kao kompresori. Ovo se može koristiti da bi se pojačao sveukupni nivo, da se izjednači nivo suviše varijabilne muzike unutar dinamičkog opsega, kao što je to slučaj kod klasične muzike, ili da se izjednače nivoi svih numera u plejlisti, pogotovo numera različitih muzičkih stilova. Ovo poboljšava kvalitet muzike na zvučnicima manjeg kvaliteta i u bučnim okruženjima, kao što je automobil, ili prostor sa mnogo ljudi. Ovakav softver se može koristiti za mini radio stanicu ili kućni mastering i sl. Evo nekih od softvera na tržištu:

  • Breakaway Audio Enhancer (Windows Media Player, Winamp...)
  • Stereo Tool (Winamp)
  • Rock Steady (Winamp)
  • Volume Leveler (Winamp)
  • Sound Solution (Winamp)
  • Compwide (Winamp, 1&1 Player)
  • iZotope OzoneMP (Windows Media Player, Winamp)
  • Freeverb (Audacious)
  • Audiograbber (opcija Audio normalization)
  • Mixmeister (koji koristi sve instalirane plug-in-ove, ali ima i svoj DJCompressor)

waveform_procesinga_audio_player-u_slika38

Slika 38: Waveform iste pesme pre i posle procesinga u audio player-u

OSTALE PRIMENE

Savremeni sistem veza kod vojske ne može se zamisliti bez dinamičke obrade. Od vitalne je važnosti istovremeno slanje, odnosno primanje informacije. Vojska ne može sebi da dozvoli taj luksuz da se informacija izgubi u „putu“. Isti principi važe i za avio saobraćaj, odnosno radio komunikaciju sa svemirskim letelicama.

thalestcr9210

Slika 39: Thales TRC 9210 prenosna radio stanica Vojske Srbije

 

Kompresija se koristi kod radio amatera koji primenjuju SBB (single-sideband) modulaciju, koja je u principu nešto izmenjena AM. Često se koristi da napravi signal mnogo „čitljivijim“ za udaljene radio stanice ili da signal jedne stanice bude jači od ostalih. Kako amplituda SBB signala zavisi od nivoa modulacije, krajnji rezultat je to da prosečna amplituda signala i prosečna snaga zavise od upotrebe kompresora. Većina novih amateriskih radio stanica imaju ugrađen kompresor. Kompresija se takođe koristi i kod teretrističkih radio uređaja, voki-tokija i daljinskih dispečerskih konzola.

Kompresori se takođe koriste kao dodatna elektronska kola u slušnim aparatima za osobe sa oštećenim sluhom. Da bi pacijent mogao da čuje pravac izvora zvuka, koristi se binauralna kompresija.

DE-ESER I DAKER

De-eseri (eng. de-esser) su frekvencijsko-selektivni kompresori koji sabijaju signal samo na unapred određenim frekvencijama. Obično, sabijaju samo signale čija je frekvencija između 2 i 10 kHz, tj. neželjene „šuškavce“ odnosno suglasnike sibilante (glasove kao što su S, Z, C, Š). To znači da de-eser vrši sabijanje amplituda audio signala sa svog ulaza, ali rad VCA kontroliše audio signal sa side-chain return-a tj. control input-a

De-essing proces može biti urađen na sledeće načine:

Side-chain kompresija ili broadband de-essing: Ovim procesom, signal kontroliše side-chain kompresora tako da su frekvencije sibilanata najistaknutije. Kao rezultat kompresor samo smanjuje nivo signala kada je stepen sibilance povišen. Na taj način se smanjuje i ceo frekvencijski opseg. Vreme reakcije kompresora je veoma važno, a stepen podešavanja ne može biti podešen tako nisko kao kod drugih procesa a da ne dođe do gubitka kvaliteta signala.

broadband_de-eser_slika40

Slika 40: Broadband de-eser

Split-band kompresija: U ovom procesu, signal se razdvaja u dva frekventna opsega. U jednom opsegu se nalaze frekvencije sa sibilantima, a u drugom bez sibilanata. Opseg u kojem se nalaze frekvencije sa sibilantima šalje se u kompresor. Drugi opseg u kojem se nalaze frekvencije bez sibilanata se ne obrađuje. Na kraju, dva razdvojena frekventna opsega se vraćaju nazad u jedan signal. Originalni signal može biti rastavljen na visoke(sibilante) i niske frekvencije ili rastavljen tako da frekvencije ispod i iznad sibilanata budu netaknute. Ovaj proces je sličan multi-band kompresiji.

Dinamička ekvalizacija: Jačina parametričkog ekvilajzera se smanjuje kada se povećava snaga sibilanata. Frekventni opseg ekvilajzera je zavistan od frekvencija sibilanata.

De-essing sa automatizacijom: Noviji metodi de-essing-a automatski podešavaju nivo vokala. Kad god se pojave problematični sibilanti postoji mogućnost da se koristi i manualno podešavanje koje je postavio korisnik. Ovaj metod nije izvodljiv bez automatike jer korisnik ne bi mogao da reaguje dovoljno brzo da snizi ili pojača nivo vokala za deo sekunde koliko traje zvuk sibilanta ‘s’ ili “t”.

Dakeri (eng. ducker) su takođe kompresori koji vrše sabijanje amplituda signala sa svog ulaza, ali samo ako postoji audio signal na side-chain return-u odnosno control input-u. Znači da i kod dakera rad VCA zavisi od promena napona audio signala na side-chain return-u odnosno control input-u.


PROCESORI ZA POVEĆANJE DINAMIKE SIGNALA

Procesori za povećanje dinamike signala – ekspanderi (eng. expander) i posebna vrsta ekspandera odnosno procesora za potiskivanje šuma pod nazivom gate ili noise gate – „širi“ ukupni dinamički opseg signala.

graficki_prikaz_rada_ekspandera_Slika41_mala

Slika 41: Grafički prikaz rada ekspandera i noise gate-a

EKSPANDER

Ekspander je vrsta dinamičkih procesora koji, kako samo ime implicira, povećava (ekspanduje) dinamički raspon signala na takav način da se niži nivoi signala atenuiraju dok se viši nivoi ne diraju ili pojačavaju. Jasno je da je ekspander suprotnost od kompresora.

Ekspanzija je proces redukovanja sudio signala. U smislu onoga na koji deo signala se odnosi, ekspanzija može biti:

1. Ekspanzija nadole – signal ispod određenog praga (threshold-a) se redukuje na niži nivo, dok jači signali iznad praga ostaju netaknuti. Ova ekspanzija se najčešće primenjuje.

2. Ekspanzija nagore ili obrnuta ekspanzija – signal iznad određenog praga (threshold-a) se podiže na viši nivo, dok se niži signali ispod određenog threshold-a ne menjaju.

3. Kombinacija ove dve – istovremena korekcija iznad i ispod threshold-a. Signal iznad threshold-a se povećava, a ispod redukuje.

Delovanjem amplitudnih procesora za proširenje dinamičkog opsega „glasni“ audio signali (tj. signali iznad threshold-a) ostaju nepromenjeni ili im se nivo (amplituda) izdiže, pa postaju još glasniji, a „tihi“ signali“ (tj. signali ispod threshold-a) se sabijaju i postaju još „tiši“. Na ovaj način ukupan dinamički opseg se širi, odnosno razlika između „najtišeg“ i „najglasnijeg“ signala se povećava. Drugim rečima, ekspander povećava prividnu glasnoću audio signala.

Za dovoljno velike vrednosti parametra (n) i odgovarajuće vrednosti threshold-a, procesori za proširenje dinamičkog opsega mogu da se upotrebe i za redukciju, pa čak i potpuno eliminisanje šuma, kao i za potpuno sprečavanje protoka signala od ulaza ka izlazu uređaja. Ova vrsta procesora tj. ekspandera je poznata pod nazivom noise gate odnosno gate (eng. gate = kapija).

PRINCIP RADA EKSPANDERA

Ekspander je u suštini pojačalo sa kontrolom promenljivog nivoa. Odnos pojačanja nikad nije veći od jedan, i kontroliše se nivoom ulaznog signala. Kada je nivo signala jak, ekspander ima ravnomeran odnos pojačanja, a kada nivo signala opadne, ekspander ga još više snizi. Na slici je prikazan osnovni princip rada ekspandera.

osnovni_princip_rada_ekspandera_Slika42_mala

Slika 42: Osnovni princip rada ekspandera

Često se odnos ulaznog i izlaznog signala kod ekspandera predstavlja grafički, kao na slici br. . Nivo ulaznog signala je dat na horizontalnoj osi, dok je izlazni nivo dat na vertikalnoj. Kada je nagib odnosa na grafiku nepromenjen (pod uglom od 45˚), nivo pojačanja je jedan (nema ekspanzije), izlazni nivo signala je jednak ulaznom. Tačka gde se menja nagib linije odnosa, naziva se threshold (prag), koja je podesiva na mnogim ekspanderima. Kada je nivo ulaznog signala iznad threshold-a, ništa se ne dešava, ali kad nivo opadne ispod dolazi do redukcije. Nivo se spušta i dolazi do povećanja, odnosno ekspanzije dinamičkog opsega.

graficki_prikaz_ekspanzije_slika43

Slika 43. Grafički prikaz ekspanzije

Količina ekspanzije koja se primenjuje je izražena odnosom ekspanzije (ratio), kao na primer 1:2, 1:4 itd. Odnos definiše to, koliko se puta redukovao ulazni nivo koji je opao ispod threshold-a. Tako na primer odnos od 1:4 ekspanzije, redukuje ulazni nivo od 3 dB ispod threshold-a na 12 dB ispod na izlazu.

Kada se ekspander koristi sa ekstremnim podešavanjima kada odnos na grafiku postane skoro vertikalan ispod threshold-a (odnos od 1:10 i više), onda postaje gate ili noise gate (noise-šum, gate-kapija). U ovom slučaju, ulazni signal može biti jako atenuiran ili uklonjen u potpunosti. Gate je neka vrsta on/off prekidača za audio signal. Kada je signal dovoljno jak, prekidač je na poziciji on i ulazni nivo se pojavljuje i na izlazu, ali ako ulazni nivo opadne ispod određene vrednosti, prekidač je na poziciji off i nema napona na izlazu. Ključni parametar u ovom slučaju je threshold.

Kao i kod kompresora, ekspander se karakteriše attack i release funkcijama. Attack je vreme potrebno da ekspander vrati odnos na 1:1 kada ulazni nivo pređe preko threshold-a. I obrnuto, release predstavlja vreme potrebno da ekspander ponovo uspostavi određeni nivo ekspanzije kada ulazni nivo opadne ispod threshold-a. Attack i release vremena daju ekspanderu „mekše“ promene u promenama nivoa, pre nego brze promene koje mogu da proizvedu razne smetnje. Na slici br. je prikazano kako attack i release utiču na ulazni signal.

graficki_prikaz_ korigovanja_nivoa_kod+ekspanzije_slika44_mala

Slika 44 : Grafički prikaz korigovanja nivoa kod ekspanzije

Ako se sa y obeleži signal na izlazu, a sa x signal na ulazu ekspandera/gejta, princip rada procesora za proširenje dinamičkog opsega tj. njihova “prenosna karakteristika” se može izraziti na sledeći način:

y = n ▪ x, gde n predstavlja „stepen ekspanzije“ signala

Primer: Ako se napon audio signala na ulazu u ekspander/gate sa „stepenom“ širenja n=2 promeni za 3dB, napon signala na izlazu ekspandera/gejta će se promeniti za y = (2▪3)dB = 6 dB

Izraz 1 ÷ n se naziva odnos ekspanzije (eng. expansion ratio), gde je n = „stepen ekspanzije“, i predstavlja odnos nivoa ulaznog prema izlaznom signalu. „Stepen ekspanzije“ (n) ekspandera obično ima vrednosti veće od 1, a manje ili jednake od/sa 8-10. „Stepen ekspanzije“ (n) gate-a odnosno noise gate-a obično ima vrednosti veće ili jednake od/sa 8-10, a ide i do + ∞

 

 

 

 

5.2. LIMITER

Limiter je regulator koji, do neke tačke visine ulaznog signala, jednoliko i normalno pojačava svaki signal sa A = 1, a nakon te tačke, sve signale koji nailaze sa većim nivoom, ograničava tako da nikada ne pređu neku jasno određenu vrednost (obično +6dBm ili 1,55 V). Karakteristiku limitera i uslov koji on mora zadovoljiti, vidimo na slici br. .

Slika 23 : Područje rada limitera

Limiter zadovljava tehničke norme i zahteve ako, uz povećanje od 30 dB od granične vrednosti, povećanje izalznog napona ne postane veće od 1 dB. Vreme brzine reakcije uređaja bira se tako da iznosi oko 1 milisekundu, a vreme povrata je veće i iznosi obično od 0,5 do 2 sekunde. Kako izgleda brzina rekacije limitera uz dopušteno prekoračenje, pokazuje slika br. . U svom području rada limiter ne sme imati veće izobličenje od 1 %.

Slika 24: Vreme reakcije limitera

Kompresor i limiter ne razlikuju se u procesingu samog signala, sem u odnosu kompresije. Limiter je u kompresor sa velikim odnosom kompresije i brzim attack-om. U toku sakupljanja materijala za ovaj rad naišao sam na nekoliko podataka o tome, koji je to zapravo odnos kompresije koji se smatra limitovanjem. Većina smatra odnos 10 : 1 i više za limitovanje, iako nema strogo određenog pravila. Ipak postoji „jako“ i „slabo“ limitovanje. Što je „jači“ limiter, veći je i odnos, a attack i release brži.

Slika 25: Uporedni grafički prikaz limitovanja i klipovanja (clipping)

Brickwall (zid) limitovanje ima velik odnos i veoma brz attack. Ovo obezbeđuje to da audio signal nikad ne pređe threshold. Odnos od 20 : 1, pa sve do ∞ : 1 se smatra brickwall limitovanjem. Rezultati ovakvog načina limitovanja nisu prijatni za ljudsko uho, i više se koriste kao poslednja linija zaštite na ozvučenjima na live i broadcast sistemima nego kao alat za obradu zvuka. Neki proizvođači consumer uređaja ugrađuju neku vrstu limitera. Sony koristi AVLS (Automatic Volume Limiter System) na Play Station Portable.

Limiter nikad ne može da radi kao kompresor, ali svaki kompresor može da radi i kao limiter.


Slika 26: Proces kompresovanja (gore) i limitovanja (dole)

Poslednje ažurirano (nedelja, 15 novembar 2009 01:23)

 

Komentari  

 
+2 #2 Djuro 2011-05-23 18:52 Ma bravo majstore, svaka ti cast… Citat
 
 
+2 #1 Magicus 2011-03-03 04:51 Svaka cast za opis, dobro objasnjeno i nista nije izostavljeno. Citat
 

Dodaj komentar


Bezbedonosni kod
Osveži

pretraga
GTranslate
Serbian Afrikaans Albanian Arabic Armenian Azerbaijani Basque Belarusian Bulgarian Catalan Chinese (Simplified) Chinese (Traditional) Croatian Czech Danish Dutch English Estonian Filipino Finnish French Galician Georgian German Greek Haitian Creole Hebrew Hindi Hungarian Icelandic Indonesian Irish Italian Japanese Korean Latvian Lithuanian Macedonian Malay Maltese Norwegian Persian Polish Portuguese Romanian Russian Slovak Slovenian Spanish Swahili Swedish Thai Turkish Ukrainian Urdu Vietnamese Welsh Yiddish
Anketa!
Na sajtu treba više
 
Rang po Alexi