DiGiTaLNi KuVaR

Ukoliko bi za svaku tačku na ekranu trebali da u svakom momentu znamo koje je boje, to bi bio veoma zahtevan posao. Već vidim lica koja se mršte na ovu rečenicu. “Pa naravno da uvek moramo da znamo boju svake tačke i to u svakom trenutku” kazaće ti isti... Možda ste u pravu a možda i niste. Za primer ću uzeti normalnu PAL rezoluciju od 720 x 576 tačaka. Ukupan broj tačaka je 414720. Svaka tačka može da bude u jednoj od 16 miliona nijansi a kao da to nije dosta svaka tačka može da promeni svoju boju 25 puta u sekundi. Što nas dovodi do računice od 1,19 MB za svaku pojedinačnu sliku pomnoženu sa 25 promena u toku svake sekunde, što nas je dovelo do 29,75 MB za samo jednu sekundu videa ( a audio nismo ni uneli u ovu računicu što bi je povećalo na 33 MB po sekundi). Ko se imalo razume u računare shvata da je to ogromna količina podataka koju bez prekida treba prenositi bilo iz video izvora u računar ili obrnuto. Do skora nisu postojali računari kadri da tako nešto zaista mogu pouzdano da rade, pa su neki pametni ljudi rešili da primene neki drug način za prenos podataka kako bi smanjili protok. Primenom različitih matematičkih rešenja dolazi se do smanjivanja potrebnog protoka ali na štetu kvaliteta video signala. Daljom razradom ovih rešenja došlo se do načina kompresije koje minimalno smanjuju kvalitet videa u smislu da čovekovo oko jedva da može da primeti pad kvaliteta u odnosu na original a potreban protok za prenos podataka je mnogostruko manji. Najznačajnije kompresije su predstavljenje u tabeli.