DiGiTaLNi KuVaR

Profesionalni sistem za nelinearnu montažu (NLE) se obično sastoji od:

1. Računara;
2. RGB monitora (monitor koji se spaja sa računarom) kojih radi komfora obično ima 2 komada priljubljenih jedan uz drugog tako da čine široku površinu vrlo pogodnu za rad sa vremenskom linijom koja je osnovni mod rada u skoro svim programima za montažu);
3. PAL Monitora (ako se sistem koristi u svrhe iznajmljivanja moguće je čak i više monitora za različite formate videa);
4. Video rekorderi (u formatima koji su potrebni za obavljanje posla);
5. Real Time kartice (kartica koja pored običnog “hvatanja” video materijala može da pušta obrađeni video materijal i to sve sa efektima, tranzicijama, dodatnim titlovima i obrađenim zvukom) koja može da neke efekte radi i brže od realnog vremena. Ovakve kartice su veoma skupe i opravdavaju novac dat za njih samo ako zaista imaju puno posla;
6. Eksternih sistema za skladištenje podataka. Ovo je uglavnom ključna razlika između visoko profesionalnih sistema i “ostatka” sveta. Obično je u pitanju više hard diskova povezanih u takozvani RAID sistem. Takodje nije neobično da se koristi i poseban server sa velikim brojem diskova ili čak i više računara koji daju prostor jednoj moćnoj nelinearnoj radnoj stanici. Ako je to slučaj onda veza između NLE i računara za skladištenje mora biti izuzetno brza i stabilna.

Cena ovakvog sistema je mnogo (mnogo) puta veća od recimo polu-profesionalnog sistema. Ovi sistemi se retko sreću i koriste se samo ukoliko ništa drugo ne može da savlada potrebe koje posao nameće. Kod ovakvih sistema vrlo često postoji i takva sinergija softvera i hardvera da ceo sistem nosi jedno ime koje istovremeno označava i hardver i softver. Sve je ovo divno i krasno ali lepo ti meni daj neki predlog odakle ja da počnem... Kao da čujem glas nekog nestrpljivog čitaoca. Pa, evo par predloga: