DiGiTaLNi KuVaR

Da bi računar mogao da „primi“ video signal koji šalje izvor video signala npr. kamkorder (VHS, Beta SP recorder ili bilo koji drugi) oni moraju međusobno biti povezani. Povezivanje se vrši pomoću kablova i odgovarajućih konektora. U realnom radu kablovi se pokazuju kao jedan od najčešćih uzročnika za pad kvaliteta izvornog video signala. Postoje različiti video kablovi. Prvi video kabel sa kojim ste se sreli je verovatno RF kabel ili kod nas češće nazivan „antenski kabel“. Pomoću ovog kabela se prenosi video i zvuk. Kabel se sastoji od jedne bakarne žice oko koje se nalazi „oklop“. Zbog ovakve konstrukcije dolazi do „mešanja“ signala što dovodi i do pada kvaliteta. Posebno je velik pad kvaliteta ako se koristi kabel duži od par metara. Ovakav kabel je rešenje za povezivanje TV-a i „zemaljske antene“ . Iako je dugo u upotrebi ( a i biće sve dok bude dominirala „zemaljska PAL“ televizija) ovo je kvalitativno najlošiji način za povezivanje video uređaja. Na svu sreću sem TV kartica uglavnom nijedan uređaj ni nema potreban konektor za povezivanje na ovaj način tako da ste primorani da koriste neki drugi način koji je na sreću i bolji.   Sledeći način povezivanja je pomoću kompozitnog kabla koji se narodski naziva (imenom koji se koristi za konektore na njegovom kraju) „činč“ (u literaturi je uobičajena oznaka za ovakav kabel RCA). Uobičajeno je žute boje. Na ovaj način prenosi se samo video signal. Ukoliko želite da prenesete i zvuk pomoći će vam i par sličnih kablova koji su uobičajeno crvene i bele boje. Dva kabela za zvuk su potrebna da bi se zvuk preneo u stereo obliku. Ako vam je izvor zvuka u mono režimu dovoljan je i samo jedan kabel. Pošto su video i zvučna komponenta odvojena jedna od druge ovo je bitno bolji način za prenos od antenskog kabela. Da bi se kvalitet prenosa signala još poboljšao potrebno je odvojiti i komponente samog video signala. Ovo se postiže upotrebom S-VHS kabela koji se u literaturi naziva i Y/C. Ovo je bolji način prenosa video signala jer je video komponenta razdvojena na boju (chrominance) i osvetljenost (luminance). Pomoću ovog načina povezivanja ne može se preneti zvuk pa je njega potrebno preneti na neki drugi način (uglavnom se to postiže pomoću para činč kablova a u profesionalnoj tehnici pomoću tzv. Canon konektora). S-VHS konektor ćete prepoznati po četiri iglice. Kompjuterske firme su još jedanput napravile konfuziju kada su u konektor identičan po veličini i obliku počele da stavljaju više iglica i zato da nebi bilo zabune istčemo da to nije S-VHS konektor (iako grafičke nekih kartica imaju takve izlazne konektore). Kad smo već počeli da uvodimo veliki broj iglica na red je došao i tzv. SCART konektor. Konektor je pravougaonog oblika sa malom izbočinom na jednom kraju koja onemogućava pogrešno postavljanje konektora u ležište. U konektoru se nalazi 21 iglica i može da vrlo kvalitetno prenese video signal pošto je ovde signal rastavljen na RGB komponente i posebno se prenose crvena, zelena i plava boja. Ovaj konektor omogućava i istovremeni prenos zvuka. Kod SCART priključaka postoji mogućnost da su u konektoru povezane samo neke iglice (iako su sve iglice prisutne u konektoru) i na taj način se ovaj konektor po kvalitetu signala bitno degradira i praktično pretvara u činč ili S-VHS kvalitet prenosa „spakovan“ u drugačije kućište konektora. U profesionalnoj upotrebi najčešće se koristi komponenti način povezivanja gde se pomoću tri kabela posebno prenose osvetljaj i još dve komponente boje. Konektori su tzv. BNC koji pored što prave dobar kontak imaju i jedan dodatni zarez koji omogućava da se muški i ženski BNC konektor „zaključaju“ i time omoguće dugotrajno siguran kontakt koji neće biti slučajno raskinut. Ovo je najbolji način povezivanja ali kao što smo napomenuli ovo se koristi samo na profesionalnim uređajima mada se može sresti i na nekim (skupljim) modelima DVD-a, TV aparata i monitora. Iako veliku većinu ovih kablova i konektora možete kupiti po zaista bagatelnim cenama savetujem vam da ih prvo ispitate. Degradacija kvaliteta koju loši kablovi i konektori mogu da izazovu je ogromna. Dobri konektori imaju pozlaćene kontakte a dobri kablovi su često desotostruko (ili više puta) skuplji od onih “pijačnih”. Ovde zaista važi pravilo “koliko para toliko i muzike”.