DiGiTaLNi KuVaR

Praktikum je deo knjige u kojima ćete bez puno "filozofiranja" naći "recepte" kako da uradite neki konkretan posao. Ukoliko znate da odradite sve vežbe iz praktikuma spremni ste da radite u digitalnoj laboratoriji i da obavite recimo 80% poslova vezanih za digitalnu obradu fotografija. Pošto imam iskustva sa vlasnicima fotografskih radnji znam da će oni tražiti brze rezultate zato sam i napisao praktikum u ovom obliku sa puno direktnih puteva kako da se nešto uradi. Posle praktikuma trebalo bi da pročitate i onaj deo koji se bavi osnovnim konceptima Adobe Photoshop-a jer je to u stvari ono što je ključno da shvatite kako taj moćan softver funkcioniše.
Program ovog kursa se bazira na praktičnim iskustvima u foto laboratoriji koja je opremljena Fuji Frontier digitalnim printerom, Epson 9600 ploterom kao i Epson 1680 pro skenerom što sve zajedno predstavlja i moju preporuku za kupovinu. Ova tri uređaja u kombinaciji sa moćnim računarima "uvezanim" u mrežu predstavljaju zaokružen sistem koji mirne duše možemo nazvati potpuno digitalna foto laboratorija.

Zajedničko za sve digitalne fotografije koje se pripremaju za izradu je da su pripremljene u rezoluciji 300 dpi (nema potrebe za većim rezolucijama jer je izlazna rezolucija fotoprintera tačno 300 dpi), u RGB modu, u nekom od bitmap formata ( najbolje u jpg formatu sa minimalnom kompresijom)  u veličini koja treba da se štampa, a da su doneseni na bilo kom standardnom medijumu (npr. flopi disk, smart media, compact flash, CD, harddisk ...).
Ovo što sam naveo u prethodnom pasusu je dalo sasvim dovoljno podataka da poznavaoci digitalne fotografije shvate o čemu se ovde zapravo radi ali za sve ostale ja ću se pozabaviti svakim terminom ponaosob.
Format predstavlja način kako se informacije o slici tumače od strane programa. Bitmap znači da se informacija o slici nalazi zapisana u matrici (zamislite šahovsku tablu sa mnogo više polja, svako polje je označeno brojem i slovom tako da uvek znamo da li se na tom polju nešto nalazi ili ne). Tako i kod bitmap formata svaka tačka je označena i svakoj tački je dodeljena informacija o boji koja se na njoj nalazi. Pošto svaka tačka može da bude u jednoj od preko šesnaest miliona boja tako i fajl koji predstavlja uređeni zbir svih ovih tačaka može da bude prilično velik. Ukoliko želimo da napravimo najmanju sliku veličine 9 x 13 cm nekompresovani fajl za tu veličinu iznosi 4.7 MB. Ako znamo da se uz digitalne foto aparate standardno isporučuju kartice od 32 MB shvatamo da ćemo moći da smestim svega 6 slika te veličine. Zbog toga su se neki pametni ljudi dosetili i počeli da prave kompresione algoritme koji smanjuju veličinu fajla. Postoje dva tipa kompresionih algoritama. Prvi su algoritmi koji smanjuju fajl ali bez gubitaka kvaliteta fotografije a drugi smanjuju fajl ali uz gubitak kvaliteta. Ovi drugi su dominantni u digitalnoj fotografiji, jer mnogo puta mali gubitak u kvalitetu čak i nije vidljiv golim okom a veličine fajla se smanji četiri puta. Postoje i jače kompresije gde se kvalitet minimalno degradira a veličina fajla bude i do 15 puta manja od originalne nekompresovane veličine. Razni načini zapisivanja podataka u fajl doveli su i do raznih formata. Postoji mnogo formata ali za nas su najbitniji: jpg, bmp, tiff, psd. JPG je kompresovani zapis gde možete da birate odnos između veličine fajla i njregovog kvaliteta. BMP je nekompresovani format koji je Windows standard i retko se nalazi na spisku formata koji podržavaju foto aparati ali je bitan kad skeniramo negativ preko Frontier-a a želimo maksimalni mogući kvalitet. Frontier pored raznih varijanti kompresionih JPG formata dopušta i skeniranje direktno u nekompresovani BMP format. TIF format je stamdardni format kod pripreme za štampu i postoji više varijacija tog formata od kojih neke podržavaju kompresiju a neke ne. PSD je "prirodni" format programa Adobe Photoshop "de facto" standarda u digitalnom foto svetu. Glavna osobina ovog formata je da zadžava apsolutni kvalitet a da pri tom i omogućava lake kasnije dorade jer se fajl beleži kao skup slojeva koji se kasnije mogu menjati nezavisno jedan od drugog.

Često ćete imati priliku da skenirate fotografije koje nisu ni u originalnom obliku korektne u smislu ujednačenosti boje, kontrasta, zasićenja boje ili oštrine. Da bi finalni rezultat skeniranja takve fotografije bio dobar moramo primeniti neki od alata koji služe za poboljšanje izgleda fotografije. Klasičan skup alata podrzumeva korištenje kolorne korekcije, podešavanje kontrasta i zasićenosti boje a ako je potrebno i  povećanje oštrine na fotografiji. Doduše sve ovo trebate da uradite i na fotografijama koje nisu skenirane a ne izgledaju korektno.




Fotografija sa iznad je nekad baš bila lepa. Mali klinja pokazuje da je najsretnije dete na svetu, nema briga koje pritiskaju, nema škole i profesora, samo pravo i obaveza da se igra i da bude veseo. To je tako i bilo ali vreme i izloženost suncu su pokvarili fotografiju. Klijent je doneo fotografiju na skeniranje a Vi imate želju da je i poboljšate. To i nije tako teško kada imate Photoshop.



Kolorna korekcija

Kolorna korekcija je postupak kojim pokušavamo da popravimo "loše" boje. Prilikom kolorne korekcije uvek se gleda primarna boja. Primarna boja je različita za različite vrste fotografija. Ukoliko je u pitanju fotografija na kojoj ima ljudi uvek gledamo da je boja lica realna, ako slikamo neki automobi korekciju ćemo vršiti prema realnoj boji tog automobila itd.

Na slici vidimo totalno poremećen kolorit i “gustinu”. Fotografija je dobila jak zeleni ton i dosta je izbledela.Svaki fotografski printerista zna kako se radi korekcija na foto printeru. Princip je i ovde jednak. Postoje kolorni filteri koji smanjuju dominantni uticaj jedne boje i daju mogućnost da dodavanjem neke druge (suprotne) boje dovedete fotografiju u kolorni balans.




Photoshop Vam omogućava da to uradite na više načina (kao uostalom i sve drugo) a ovde ćemo to uraditi korištenjem comande Color Balance koja se poziva kombinacijo tastera CTRL+B ili  pomoću miša kada kliknete na:

• Image - Adjustments - Color Balance što je prikazano na narednoj slici.

Čak i neizvežbanom laičkom oku jasno da je fotografija jako povukla na zeleno i da je izbledela. Da bismo to kompenzovali dodaćemo dosta suprotne boje - magente. Pokazivačem miša "uhvatimo" mali trouglić koji se nalazi na sredini linije koja pripada magenti i zelenoj i povučemo maksimalno do kraja na stranu na kojoj se nalazi magenta.



Sada ćemo da primenimo jedan trik koji nije moguć kod korekcije na klasičnom foto printeru. Uradićemo korekciju boja ali samo u tamnim delovima slike. Na taj način ne samo da će fotografija biti u boljem kolornom balansu nego će i dobiti na "gustini". Da bi to postigli moramo kliknuti na levo dugme Shadows u delu koji se zove  Tone Balance, pa tek onda povući klizač na delu koji pripada magenti.




Podešavanje kontrasta

Boje na fotografiji su sad sasvim dobro ujednačene ali fotofrafija bi trebala da bude malo kontrasnija. U fotografskom svetu se često koristi izraz “gustina” koji predstavlja malo slobodniji prevod od engleske reči “density”. Opcija “density” je prisutna na svim fotografskim mašinama pa printeristi neće imati problema sa njenom primenom, međutim kao i kod kolorne korekcija ova komanda je u Photoshop-u mnogo moćnija.Opcija kojom ćemo poboljšati kontrast na fotografiji   zove se Levels. Do nje dolazimo koristeći pointer miša i klik na Images - Adjustments - Levels ili jednostavnije preko prečice sa tastature kombinacijem tastera CTRL+L. Pojaviće se jedan grafik sa tri trouglasta klizača ispod. Ovakav grafik se naziva histogram. Levi deo histograma je predviđen za tamne delove slike, središnji za balans izmedju tamnih i svetlih tonova a skroz desni je namenjen svetlim delovima. U našem slučaju vidi se da je histogram siromašan u levom delu to jest u tamnim delovima. To ćemo popraviti tako što povučemo levi klizač udesno sve dok se u levom pravogauoniku kod opcije Input Levels ne ispiše broj 70. Ovim smo dosta potamnili sliku međutim malo smo poremetili odnos crnog i belog. To ćemo rešiti pomeranjem srednjeg klizača ulevo sve dok u srednjem polju kod Input Levels ne dođemo do vrednosti 1.41. Naravno ove vrednosti nisu uvek ovakve. Za svaki slučaj vrednosti su drugačije. Prave vrednosti ćete dobiti posle malo vremena i vežbe ali neko uopšteno pravilo za dobar kontrast kaže: levi klizač treba da se nalazi na mestu gde histogram počinje da ima grafik a desni klizač gde histogram završava sa grafikom, srednji klizač postavite tako da fotografija deluje prirodno.




Na slici se vidi završna korekcija konrasta pomoću komande Levels. Skoro da ne poverujete da je ovo rezultat korekcija one bledunjave zelene fotografije.





Ako ste zaboravili kako je izgledala početna slika pripremio sam da ih vidite i uporedno. Kad uporedimo levu i desnu fotografiju možemo da kažemo da smo sa dve tri male intervencije vratili u život jednu fotografiju koja opet blista punim sjajem, a kada klijent upita kako je moguće da kopija bude bolja od originala, samo se nasmešite i kažite: "Spoj vrhunske tehnologije i vrhunski obučenih ljudi mora da za rezultat da i vrhunski kvalitet".

Da biste dobili onakvu fotografiju kakvu očekujete morate se malo potruditi i dobro pripremiti fajl koji će postati fotografija.

• rezolucija mora biti 300 dpi
• veličina slike (u centimetrima) treba da odgovara standardnim fotografskim veličinama papira (pre nego što napravite fajl, upitajte laborante kolika je zaista veličina fotografije) tako npr. Uobičajena "mala fotografija"  ima nazivnu veličinu 9x13 cm a ustvarnosti je velika 8,9x12,7 cm, što kada se radi u rezoluciji 300 dpi iznosi tačno 1500x1051 predstavljeno u tačkama (pixelima)
• fajl mora biti u RGB modu (pazite na ovo jer ako pripremite fajl u CMYK formatu koji se inače koristi u štamparskoj tehnologiji rezultati su nepredvidivo loši)
• format mora biti neki od bitmap formata ( u laboratorijama najviše vole kad im donesete jpg fajlove ali primiće i bmp, psd ili tif). Ukoliko donesete fajl uradjen u CorelDraw, Illustrator ili nekom drugom vektorskom formatu sva je prilika da nećete dobiti fotografije.

Da bi vam bilo jasnije o čemu se to radi pokazaćemo na jednom primeru.
Želimo da napravimo standardnu fotografiju formata "9x13". Pošto smo se raspitali u laboratoriji dobili smo odgovor da Fuji Frontier  (primer važi za ovaj model digitalne mašine a za druge modele ćete samo malo prilagoditi vrednosti za Width i Height)  fotografiju "9x13" u stvari radi kao 12,7 x 8,9 cm. Dakle idemo na File – New a zatim popunjavamo podatke kao na datoj slici. Width je 12.7 cm, Height 8.9 cm, resolution je 300 pixels/inch (300 dpi) i sve to u RGB modu. Sada kada ste formirali rezoluciju, veličinu i mod, potrebno je posle napravljene fotografije taj fajl snimiti kao npr. JPG.

Česta diskusija koja se vodi medju ljudima koji donose fajlove na izradu je potrebna veličina za "dobru" fotografiju. Ovde je glavni problem subjektivnost, jer ono što je nekom dobar za drugog može biti neprihvatljivo loš kvalitet. Bez pretenzija da izmišljam nešto revolucionarno izvršio sam par testova. Ljudi koji su bili uzorak su profesionalni fotografi pa predpostavljam da "dobar kvalitet" za njih da će odgovarati i za druge manje zahtevne klijente. Fotografija veličine 13x18 cm u sirovom BMP formatu zauzima 9.8 MB. Fotografija iste veličine u JPG formatu sa maksimalnim kvalitetom zauzima 4,1 MB. Razlike u vizuelnom izgledu su golim okom nevidljive i ako vam je potreban visok kvalitet a ograničeni ste mestom ovo je definitivan favorit prilikom izbora formata. Ako ste u problemu sa mestom možete u obzir uzeti i kombinaciju JPG format sa visokim kvalitetom koja zauzima oko 600 KB a fotka je i dalje vrlo uverljiva. Ostale varijante JPG formata sa većom kompresijom koriste se samo za zaista amaterske primene gde je potrebno imati samo neku vrstu vizuelne informacije a kvalitet je na zadnjem mestu prioriteta.

Gradijent (ili ferlauf kako često kažu ljudi iz štamparske struke) je mekani prelaz iz jedne u neku drugu boju. U tom prelazu mogu učestvovati i više od dve boje a u pojedinim slučajevima koristi se i trik u kom jedan deo prelaza sadrži i komponentu providnosti. Da bi napravili prelaz koristimo alatku Gradient. Na slici vidite gde se alatka Gradient nalazi na paleti alata, takodje slika prikazuje i jedan običan gradient od zelene ka beloj boji.




Gradient je jednostovan alat ali se pomoću njega mogu dobiti dobri efekti. Recimo višestruki prelaz. Ukoliko želimo da napravimo prelaz između tri boje ( u našem slučaju u pitanju su plava, bela i crvena) moraćemo da to uradimo ručno:

• Kliknemo na alatku gradient
• u promenjivoj Options liniji (ispod Image i  menija) će se pojaviti trenutno aktivni gradient
• levim dugmetom miša kliknete na taj gradient (gradient u gornjoj liniji a ispod Image i Layers menija)
• pojaviće se nešto slično kao na slici ispod
• pošto želimo da napravimo novi gradient, dobro bi bilo da ga imenujemo. U polje Name upišete: Plavo, Belo, Crveno.
• Gradient Type treba da bude na Solid (jer želimo da boje budu ”pune” a ne ”tačkaste” što se dobija korištenjem opcije Noise).
  
   

• Smothness treba da bude 100 (opcija smothness predstavlja «glatkoću» prelaza. Što je broj veći prelaz je glađi).
• Sada treba da izaberete boju koje će biti prva u prelazu. To se radi tako što levim dugmetom dvaput kliknete  na levi pokazivač ispod gradijentalne linije. Otvara se dijalog Color Picker u kome treba da izaberete plavu boju.
• Sada treba da odredimo koja će boja biti krajnja u gradientu. To se radi tako što levim dugmetom dvaput kliknemo na desni pokazivač ispod gradijentalne linije. Otvara se dijalog Color Picker u kome treba da izaberete crvenu boju.
• Za srednju boju u prelazu se mora napraviti pokazivač. To se radi tako što se ispod gradijentalne linije levim dugmetom klikne na mestu na kome želite da bude pokazivač. Kad se pokazivač pojavi ispod gradijentalne linije možete ga i pomerati. Location je opcija pomoću koje vidite na kom procentu se nalazi pokazivač i tako možete da ga precizno postavite. Izaberite belu boju kao srednju boju u prelazu a pokazivač postavite tačno na sredinu.
• kliknite na OK
• Prethodnim postupkom je napravljen blagi prelaz između plave, bele i crvene boje

Photoshop nudi nekoliko pet geometrijskih modela gradijenta. Tih pet modela je predstavljeno sa ikonicama koje se nalaze u gornjoj liniji sa ostalim opcijama za gradijente a ispod menija Filter.





Najjednostavniji i najčešće korišten prelaz je jednostavna geometrijska forma koja se zove “Linear Gradient” što u prevodu znači linijski gradijent, i to je prva ikonica sa leve strane.

• Izaberite “Linear Gradient” i levim dugmetom kliknite pri vrhu platna a zatim još uvek držeći levo dugme povucite miša i kliknite negde dole pri dnu platna. Na ovaj način dobili smo dugačak, blagi prelaz između ovih boja. Dužina prelaza je određena dužinom linije koju povlačite kada kreirate gradient. Naravno moguće je napraviti i gradiente sa mnogo više prelaza, sa više boja i sa transparentnim delovima

“Linear Gradient” sa tri boje





gradijent sastavljen od žute,ljubičaste, oranž i plave boje postavljen u obliku dijamantskog gradijenta.



Najjednostavniji i najčešće korišten prelaz je jednostavna geometrijska forma koja se zove «Linear Gradient» što u prevodu znači linijski gradijent, i to je prva ikonica sa leve strane.

• Izaberite «Linear Gradient» i levim dugmetom kliknite pri vrhu platna a zatim još uvek držeći levo dugme povucite miša i kliknite negde dole pri dnu platna. Na ovaj način dobili smo dugačak, blagi prelaz između ovih boja. Dužina prelaza je određena dužinom linije koju povlačite kada kreirate gradient. Naravno moguće je napraviti i gradiente sa mnogo više prelaza, sa više boja i sa transparentnim delovima

Recimo, na slici 5 vidimo gradijent sastavljen od žute,ljubičaste, oranž i plave boje postavljen u obliku dijamantskog gradijenta.