DiGiTaLNi KuVaR

Svaka uspešna foto laboratorija ima puno posla. Puno posla znači i puno radnih naloga, nepodignutih fotografija, velikih formata, dokumenata i još mnogo toga. Da bi klijent mogao da dobije svoje fotografije u laboratoriji mora postojati red. Mora se znati gde šta stoji da bi radnik na pultu mogao lako i brzo da pronađe traženi nalog. Slično ovome i digitalna foto laboratorija ima svoje zakonitosti i svoj red. Pored klasičnog odlaganja već urađenih fotografija u za to predviđena mesta mora postojati i određen način rada sa fajlovima. Recept je jednostavan i samo ga se treba pridržavati:

• Prva particija diska je za sistemske fajlove i programe i na njoj ne treba snimati ništa od poslova.
• Druga particija je radna. Na ovu particiju se snimaju svi urađeni poslovi.

Druga particija ima sledeće foldere:

• Radni
• dokumenta
• vizitke
• zalihe

Imena foldera su jasna sama po sebi ali i njima treba malo dodatne organizacije.

U folderu Radni treba praviti podfoldere po mesecima. Recimo Januar1-15, januar16-31, februar1-15, februar16-28 itd. Znači da svaki mesec delimo na dva dela da bi se lakše mogli snaći a onda u tim folderima pravimo podfoldere koji nose prezimena sa naloga, npr Bošković, Petrović, itd.

Dokumenta je folder koji ima podelu po mesecima a onda po danima, dakle  u direktorijumu Maj postoji još 31 podfolder sa nazivima 1sreda, 2četvrtak itd. Ta podela je potrebna jer mnogi ljudi znaju da su se slikali u četrvtak a ne znaju koji je bio datum ili baš obrnuto a da ne biste morali previše da tražite ovo je najpraktičnije rešenje.

Vizitke je folder koji nije vremenski zavisan i to zato što ako danas napravite sto vizitki neko će ih potrošiti za mesec a neko za 90 dana. Kada klijent potroši vizitke doći će po novu količinu. Tada ćete jednostavno pregladati folder vizitke i stvar je rešena. Važna napomena za vizitke. Ukoliko ste vi ti koji ste pravili vizitke obavezno sačuvajte i originalni PSD fajl jer će često biti potrebno promeniti neku malu sitnicu kao što je boj telefona a bez PSD-a će to biti malo teže.

Zalihe su folder koji će sa vremenom rasti i samim tim imaćete više koristi od njega. Šta treba imati u folderu zalihe. Pozadine, cveće, zalaske sunca, lepe fotografije životinja, automobile, pejsaže a to je tek početak. Što je veći fond fotografija to više posla možete da obavite za manje vremena.
Ukoliko laboratorija radi i velike formate na ploteru onda je najbolje da sve što se “pušta” na ploteru bude na Ploter Station-u i to u folderu Ploter i u odgovarajućem podfolderu sa imenom meseca.

Posle izvesnog vremena diskovi će se napuniti podacima i počeće da usporavaju. Da se to ne bi dogodilo treba redovno održavati higijenu hard diska i brisati sve nepotrebne fajlove. Sve ono što trenutno nije potrenbo ali može da zatreba kasnije nemojte obrisati već snimite na CD. CD mediji su idealni za skladištenje velikih količina podataka a uz to su i vrlo jeftini. Danas su DVD snimači postali vrlo dostupni cenom a podigli su nivo brzine i pouzdanosti tako da su možda još bolje rešenje za snimanje velikih bekap sesija.